Zapadna šizma

From Wikipedia

Istorijska mapa podele katoličke crkve tokom zapadne šizme

Zapadna šizma ili Papska šizma (1378.-1417.) je podela koja je nastala u katoličkoj crkvi 1378. Podela je razrešena koncilom u Konstanci 1417.

Sadržaj/Садржај

1 Kardinali pod pritiskom rulje biraju Talijana za papu
2 Kardinali biraju novog papu Francuza
3 Deo katoličkih država podržava jednog, a deo drugog papu
4 Sabori u Pizi i Konstanci
5 Vidi još

[uredi - уреди] Kardinali pod pritiskom rulje biraju Talijana za papu

Šizma je nastala zbog povratka papa iz Avinjona u Rim. Grgur XI je okončao Avinjonsko papstvo povratkom u Rim 1378. Kad je Grgur XI umro okupljeni kardinali su birali novog papu. Građani Rima su se pobunili, jer su se bojali da će kardinali izabrati Francuza za papu. Većina kardinala su bili Francuzi, jer su jedno vreme pape bili Francuzi. Pod pritiskom rulje kardinali biraju 1378. Talijana Urbana VI.

[uredi - уреди] Kardinali biraju novog papu Francuza

Novi papa se zamera kardinalima, pa se kardinali premeštaju iz Rima u Fondi, gde izabiru 20. septembra 1378. rivalskog papu Klementa VII. Klementa VII uspostavlja svoje sedište ponovo u Avinjonu.

[uredi - уреди] Deo katoličkih država podržava jednog, a deo drugog papu

Katolička crkva se našla u velikim nevoljama. Dotad su postojali antipape, tj pape izabrane rivalskim frakcijama. Sada su prvi put obojica papa izabrani od legitimnih lidera crkve, tj od kardinala. Vladari po Evropi su trebali odabrati kojega papu da podržavaju. Avinjonskog papu su podržali: Francuska,Aragon, Kastilja, Kipar, Burgundija, Savoj, Napulj i Škotska. Rimskog papu su podržali: Danska, Engleska, Flandrija, Sveto Rimsko Carstvo, Mađarska, Severna Italija, Irska, Norveška, Poljska i Švedska.

Nacionalne i frakcijske podele pomogle su da šizma preživi početne pape koji su započeli sa šizmom. Održavala su se dva sedišta katoličke crkve. Jedan u Rimu, a drugi u Avinjonu.

[uredi - уреди] Sabori u Pizi i Konstanci

Održan je crkveni koncil u Pizi 1408. sa namerom da se reši spor, pa oni izabiru trećeg papu, antipapu Aleksandra V. Njega nasleđuje antipapa Jovan XXIII.

Konačno na koncilu u Konstanci 1417. Jovan XXIII i Benedikt XIII su svrgnuti, a Grgur XII daje ostavku, tako da je izabran jedinstveni novi papa Martin V i time je okončana zapadna šizma. Na taj način je linija papa iz Rima priznata kao legitimna linija. Otada je proglašeno da crkveni koncil ne može smeniti papu. Izbor pape može poništiti jedino sam papa.