Антипатер
Из пројекта Википедија
Антипатер (397. пне. -319. пне. ) је био генерал Александра Македонског и један од дијадоха ("наследника"). Постао је 320. пне. регент Александровог царства.
Садржај |
[уреди] Под Филипом II
Први пут се спомиње 342. пне. када Филип II креће у трогодишњу тешку кампању против трачких и скитских племена. Филип поставља Антипатера као регента Македоније док је он одсутан. Предводи македонске трупе 342. пне. да би спречио Атину да преузму контролу Еубеје. После македонске победе код Херонеје 338. пне. Антипатер је преговарач са Атињанима.
Био је пријатељ Александрове мајке Олимпије. Чак су ширили трачеве да је он Александров отац. Помогао је Александру да постане наследник после смрти Филипа II 336. пне. .
[уреди] Александар га током својих освајања поставља за чувара европског дела Македоније
Антипатер и Парменион су саветовали Александра да не иде у освајања по Азији, док не добије наследника. Александар га именује главним генералом Европе 334. пне. , тако да он остаје да чува македонске границе док је Александар Македонски у великим освајањима. Он је слао појачања Александру.
Персијска флота је покушала да напада по Егеју, претећи да пренесе рат у Европу, док је Александар ратовао против Персије. Срећом после битке код Иса 333. пне. персијска флота се распала.
[уреди] Персијанци помажу Спарту
Већу опасност су представљали блиски непријатељи. Трачка племена се буне 332. пне. , а после тога се буни Агис III, краљ Спарте. Спартанци нису били чланови коринтског савеза и нису учествовали у Александровом походу. Видели су своју дуго чекану прилику да преузму контролу, сад кад је Александар са војском далеко. Персијанци су дали велика финанцијска средства Спарти, па је Агис формирао армију од 20.000 војника. Покушава створити протумакедонски савез. Атина остаје неутрална, а Ахај, Аркадија и Елис постају спартански савезници. Главни град Аркадије Мегалополис остаје против Спарте, па га Спартанци опседају.
Антипатер одустаје од смиривања трачке побуне и покоравање Спарте сматра приоритетом. Александар му шаље велику количину новца. Уз помоћ многих плаћеника и Тесалије скупља дупло већу војску од Спарте. Антипатер предводи поход против Спарте 330. пне. , па близу Мегаполиса наноси тежак пораз Спарти. Агис и најбољи део спартанске војске су страдали, а Македонци су имали мало жртава.
Спарта тражи мир, али антипатер их упућује на коринтски савез да са њим склопе споразум. Спартанци су одабрали да директно преговарају са Александром. Спарти је наметнуто да плаћа 120 талената и да уђе у коринтски савез.
[уреди] Антипатер престаје бити Александров регент
Антипатера су мрзили јер је подржавао тиране и олигархе у Грчкој. Радио је и са коринтским савезом. Покварио је и односе са Александровом мајком. Александар га позива у Азију да предводи свеже снаге 324. пне. , а Кратера именује регентом Македоније, али није успио прењети власт на Кратера, а Александар Македонски је умро.
[уреди] Борба за наслеђе
Нови регент Пердика оставља Антипатеру да контролише Грчку. Избијају побуне у Атини, Етолији и Тесалији. Настаје Ламијски рат, у коме јужна Грчка покушава изборити независност. Победили су Антипатера у бици, затим су га опседали неколико месеци у Ламији. Извукао се из Ламије , па уз помоћ Кратера побеђује у бици код Кранона 322. пне. и тиме слама побуну.
Антипатер уводи олигархију у Атину и захтева предају Демостена. Демостен је извршио самоубојство, да би избегао заробљавање. Антипатер и Кратер су били заузети ратом против Етолије. Тај сукоб прекидају када сазнају од Антигона да Пердика жели бити неприкосновени владар целог царства. Склапају мир са Етолијом, па крећу у рат против Пердике. Антипатер је кренуо у Азију 321. пне. , а у Сирији сазнаје да су Пердику убили његови војници.
[уреди] Регент царства
Антипатер постаје регент целог царства, а у Грчку он лично контролише као чувар Александовог сина Александра IV и малоумног брата Филипа III. Шаље Антигона у рат против Еумена и против Пердикиних присталица. Постаје болестан и умире. Прескочио је свог властитог сина Касандра и Полиперхона је именовао регентом. Зато после његове смрти између ове двојице избијају сукоби у које се одмах мешају други.
