Босански Петровац
Из пројекта Википедија
Босански Петровац је бивше име града Петровца и средиште некадашње општине у западном делу Босне и Херцеговине, са 15.621 становника по попису из 1991.
Садржај |
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису из 1991. године, општина Босански Петровац имала је 15.621 становника, распоређених у 35 насеља.
Национални састав:
- Срби - 11.694 (74,86)
- Муслимани - 3.288 (21,04)
- Хрвати - 48 (0,30)
- Југословени - 366 (2,34)
- остали - 225 (1,46)
Национални састав становништва 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 18.597
- Срби - 14.941 (80,34)
- Муслимани - 3.315 (17,82)
- Хрвати - 76 (0,40)
- Југословени - 154 (0,82)
- остали - 111 (0,62)
У границама данашњих општина национални састав 1991. године, је био следећи:
- општина Босански Петровац (без дела који је припао Реп. Српској)
укупно: 15.246
- Срби - 11.322 (74,26)
- Муслимани - 3.288 (21,56)
- Хрвати - 46 (0,30)
- Југословени - 366 (2,40)
- остали - 224 (1,48)
- Општина Петровац (РС)
укупно: 375
- Срби - 372 (99,20)
- Хрвати - 2 (0,53)
- Муслимани - 0
- Југословени - 0
- остали - 1 (0,27)
[уреди] Насељена мјеста
Бара, Бјелај, Бјелајски Ваганац, Босански Петровац, Бравски Ваганац, Брестовац, Буковача, Бунара, Бусије, Цимеше, Добро Село, Дринић, Јањила, Јасеновац, Капљух, Кленовац, Колонић, Крња Јела, Крњеуша, Ластве, Медено Поље, Орашко Брдо, Оштрељ, Подсрнетица, Пркоси, Рашиновац, Ревеник, Рисовац, Скакавац, Смољана, Суваја, Ведро Поље, Вођеница, Врановина и Врточе.
Послије потписивања Дејтонског Споразума, већи дио општине Босански Петровац ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушли су дијелови насељених мјеста: Бунара, Дринић и Подсрнетица. Од овог подручја формирана је општина Петровац.
[уреди] Национални састав по насељеним мјестима
- Бара - ук.166, Срби - 162, Хрвати - 1, Југословени - 1, остали - 2
- Бјелај - ук.187, Муслимани - 176, Срби - 5, Југословени - 6
- Бјелајски Ваганац - ук.141, Срби - 141
- Босански Петровац - ук.5.381, Муслимани - 2.678, Срби - 2.345, Хрвати - 28, Југословени - 253, остали - 77
- Бравски Ваганац - ук.98, Срби - 97, Југословени - 1
- Брестовац - ук.192, Срби - 185, Југословени - 1, остали - 6
- Буковача - ук.298, Срби - 291, Југословени - 5, остали - 2
- Бунара - ук.106, Срби - 102, Хрвати - 4
- Бусије - ук.159, Срби - 114, Муслимани - 38, Југословени - 7
- Цимеше - ук.139, Срби - 130, Муслимани - 9
- Добро Село - ук.901, Срби - 812, Муслимани - 43, Хрвати - 3, Југословени - 29, остали - 14
- Дринић - ук.363, Срби - 362, остали - 1
- Јањила - ук.354, Срби - 351, Југословени - 3
- Јасеновац - ук.430, Срби - 424, Југословени - 4, остали - 2
- Капљух - ук.144, Срби - 138, остали - 6
- Кленовац - ук.229, Срби - 224, Хрвати - 1, Југословени - 1, остали - 3
- Колонић - ук.521, Срби - 500, Муслимани - 11, Хрвати - 2, Југословени - 7, остали - 1
- Крња Јела - ук.475, Срби - 470, Југословени - 2, остали - 3
- Крњеуша - ук.958, Срби - 931, Хрвати - 4, Југословени - 13, остали - 10
- Ластве - ук.279, Срби - 276, остали - 3
- Медено Поље - ук.92, Срби - 90, Југословени - 1, остали - 1
- Орашко Брдо - ук.65, Срби - 64, Југословени - 1
- Оштрељ - ук.50, Срби - 46, Муслимани - 2, Југословени - 1, остали - 1
- Подсрнетица - ук.131, Срби - 131
- Пркоси - ук.195, Срби - 194, остали - 1
- Рашиновац - ук.627, Муслимани - 331, Срби - 271, Југословени - 11, остали - 14
- Ревеник - ук.145, Срби - 140, Југословени - 5
- Рисовац - ук.379, Срби - 370, Хрвати - 1, Југословени - 2, остали - 6
- Скакавац - ук.226, Срби - 226
- Смољана - ук.497, Срби - 494, Хрвати - 1, остали - 2
- Суваја - ук.315, Срби - 307, Југословени - 5, остали - 3
- Ведро Поље - ук.113, Срби - 113
- Вођеница - ук.562, Срби - 509, Хрвати - 1, Југословени - 6, остали - 46
- Врановина - ук.274, Срби - 272, Југословени - 1, остали - 1
- Врточе - ук.429, Срби - 407, Хрвати - 2, остали - 20
[уреди] Историја
Као насеље Босански Петровац је постојало још у римско доба као раскрсница путева. Константин Порфирогенет га спомиње 1334. године под називом Псет. Раздобље римске доминације овде је потврђено налазима на 15 локалитета, што већ само по себи говори о веома слабом насељавању ових подручја у то време. На локалитету Буковаца налазе се трагови римске некрополе, где је откривена касно-античка гробница и римски новац. Само 16 локалитета из периода средњег века говори да је ово географски веома пространо подручје слабо насељено и у овом периоду. Треба споменути средњовековни град Бјелај (стари топоним Билај) који се налази на рубу Бјелајског (Билајског) поља. Први пут се у документима спомиње 945.године. Средњовековна архитектура овог града је и данас доста добро очувана. У писаним документима, насеље које је било на месту данашњег Босанског Петровца спомиње се 1334. године под називом St. Petri de eodem. Османлије ово подручје освајају између 1520. и 1530. године и ту организују кадилук Новосел. Петровачки град је дочекао у добром стању окупацију Аустро-Угарске 1878. године. Вероватно је порушен 1905. године приликом спровођења регулационог плана, који је изградила аустро-угарска власт. У време османске доминације био је сједиште Петровачке капетаније. За Босански Петровац значајно је напоменути производњу ћилима у кућној радиности.
[уреди] Географија
Град Босански Петровац се налази на раскрсници путева Бихаћ - Јајце - Книн, у Петровачком пољу, између планина Осјеченице, Клековаче и Грмеча на надморској висини од 664 м. Општину окружују планине Грмеч са севера, са запада Рисовац и Цава, а са југа Осјечница. Планине су богате шумама, што представља основу економског развоја општине. Саму висораван највише карактерише крашко тло. Осим неколико незнатних извора на подножју околних обронака на овој висоравни нема ни једне реке, чак нити овећег потока.
