Велика језера (Африка)
Из пројекта Википедија

Велика језера Африке чине низ језера која се налазе у Великој раседној долини и око ње. Овим језерима припада и Викторијино језеро које је својом површином треће највеће језеро на свијету. Велика језера чине:
Понекад се Великим језерима сматрају само Викторијино, Албертово и Едвардово језеро будући да су она једина три језера из којих извире Бели Нил. Језеро Тангањика и Киву теку према реци Конго, па се стога налазе у конгоанском речном саставу.
[уреди] Регија Великих језера
Велика језера такође означавају регију која обухвата околно подручје тих језера. Она укључује у целости државе Руанду, Бурунди и Уганду и делове Демократске Републике Конго, Танзаније и Кеније.
Ова регија је једна од најгушће насељених подручја на свету. Процењује се да у регији Великих језера живи 107 милиона људи. Због вулканске активности у прошлости овај је дио Африке једно од најбољих подручја за пољопривреду на свету. Иако се Велика језера налазе на екватору она због своје надморске висине имају умерену климу. То је оставило регију изван оболеле зоне и омогућило широко распрострањену упорабу стоке, посебно говеда и коза.
Због густине становништва и пољопривредних вишака у регији подручје је постало високоорганизовано, па су се створиле бројне малене државе. Најснажнија од тих монархија биле су Руанда, Бурунди, Буганда и Бунyоро. За подсахарску Африку је јединствено да су традиционалне границе једнаке онима које су се налазиле између колонијалних сила.
Будући да се дуго трагало за извором Нила, регија је дуго времена била интерес за Европљане. Први Европљани који су стигли у регију у већем броју били су мисионари. Они су имали ограничен успех у преобраћивању локалног становништва, али су отворили регију за каснији процес колонизације. Повећани контакт с остатком свијета водио је серијама девастирајућих епидемија које су једнако погађале људе као и стоку. Стога се становништво регије драматично смањило, а у неким подручјима и до 60%. Све до 1950-их регија није повратила своје претходно становништво.
Након стецања независности регија се сматрала да поседује велики потенцијал, али је током недавних година запала у грађански рат с несагледивим насиљем, који је регију оставио у великом сиромаштву, а од којега су једино Кенија и Танзанија биле поштеђене.