Диско
Из пројекта Википедија
Диско (фр: disque, енг. disco) је правац поп музике који се половином 70-тих година 20. вијека одвојио као засебан музички правац. Текстови, мелодија а често и пјесма, у диско музици су потиснути у позадину. У првом плану су игра, плес, микс и ритам (енг. beat са френквенцијом од 120-130 у минути) са специфичним ритмичким промјенама (енг. groove). Врхунац, диско музика доживљава између 1976. и 1979., када има велики утицај на моду, "дух времена" као и на тадашњи стил живота.
Садржај |
[уреди] Диско и дискотека
Појам диско, као скраћеница од дискотека, потиче из француског (фр: discothèque) и први пут се појављује 1941. године. Дискотеком се означавао ноћни клуб, у коме је музика долазила из грамофона умјесто да је извођена уживо. Представља сложеницу од ријечи "disque" (грамофонска плоча) и "bibliothèque" (библиотека).
[уреди] Од соула до алтернативне диско музике
60-тих година 20. вијека су, посебно у САД дискотеке постале популарне. Највише млади људи су слушали музику по којој се могло плесати и играти, највише соул и фанк (енг. funk). У касним 60.-тим, развија се, благи и шаролико аранжирани подстил соула под називом "филисоунд" (енг. Phillysound, назван по америчком граду Филаделфији, одакле и потиче). Из њега, са утицајем других музичких праваца, се раних 70-тих, развија нови музички правац - диско. Испочетка популаран само у "алтернативним" афроамеричким круговима као и код хомосексуалне публике у америчким метрополама.
[уреди] Излазак из "алтернативе"
Убацивање рефрена популарних код шире публике, промовише диско музику интересантном за све више радио станица а самим тим и још више публике, чиме диско коначно губи свој алтернативни карактер и етаблира се као засебан музички правац. Први диско хитови успијевају да се домогну челних позиција на хит листама: Rock Your Baby од George McCrae (1974), Kung Fu Fighting од Carl Douglas (1974) или Shame, Shame, Shame од Shirley & Company (1975).
Када музички продуценти откривају комерцијални потенцијал диско музике, продуцирају се плоче специјално за дискотеке. У Европи 1976. почиње успон Boney M са Daddy Cool. Под утицајем звукова виолине и са понављајућим рефренима, Munich-Sound издаје Love To Love You Baby од Donna Summer и Fly, Robin, Fly и Get Up And Boogie групе Silver Convention. "Диско-ера" достиже свој врхунац популарности 1977. године филмом Saturday Night Fever у коме радња филма отприлике описује тадашњи стил живота диско генерације тј. даје одговор на питање: Како да играм у дискотеци, а да ме сви примијете?
Само неколицини умјетника диско генерације, је успјело одржати успјешну каријеру и после "диско вала". Дона Самер, Бери Вајт и Би Џис, који представљају и у другом смислу један куриозитет - продуцирали су сами себе, што је у диско ери било веома важно: Giorgio Moroder (Дона Самер, The Three Degrees, Blondie), Frank Farian (Boney M) или Дитер Болен (Modern Talking, Bonnie Tyler или Marianne Rosenberg). Продуценти су имали веома велики утицај на развој диско музике.
[уреди] Утицај на друге музичке правце 70-тих
Многе поп и рок звијезде 70-тих су под утицајем диско музике, додавале својим дјелима одређене диско елементе. Тако на примјер, The Rolling Stones, Rod Stewart, Queen, Electric Light Orchestra и Cher. Диско је имао утицај чак и на кантри (Dolly Parton) или хард рок (Kiss).
У обратном смјеру, многи рок, поп или чак класични хитови, славе своју диско верзију (Neil Young Heart Of Gold (Boney M.), Los Bravos Black Is Black (Belle Epoque), Бетовенова 5-та симфонија (A Fifth Of Beethoben, Walter Murphy).
[уреди] Утицај на нове музичке стилове
Диско вал је имао велики утицај на касније музичке стилове 80-тих, као на примјер, хоус (енг. house) и хај енерџи (енг. hi-NRG) са појачаним електронским инструментима и сл. Док се у Европи 80-тих година развија јуро диско (енг. euro disco) и итало диско, који потичу више из соула и фанка 70-тих, у САД постаје R&B поново популаран. Из тих музичких праваца, развија се касније дио денс музике. Са оргиналном диско музиком, од данашњих музичких праваца, само хоус има ужу музичку сличност.
Данас се диско музиком назива сваки музички стил електронског поријекла уз који се може плесати и играти. Диско је, иако против њене воље, утицала и на панк музику (пого - анти-диско плес).
[уреди] Стил, инструменти
Типични инструменти диско музике су ритмичка гитара, бас, клавир и клавијатуре. Од диска нераздвојни су виолина, чело и харфа, као и дувачки инструменти тромпета, саксофон, кларинет, флаута и бубњеви. Посебну популарност су стекли и електронски модели бубњева ткзв. "и драмс" (енг. e-Drums).
За диско музику је типичан 4/4 такт, 1/8 хај хат (енг. Hi Hat) као и интензивни бас са честим синкопијама (тонови аритмични основном такту).
1/8 такт других инструмената подржава ритмичка гитара. Водеће (енг. Lead) гитаре су веома ријетке. Други инструменти су често само наговијештени, често аритмично основном такту.
[уреди] Представници класичне диско музике
[уреди] Пројекти и извођачи
- A Taste of Honey
- Amanda Lear
- Boney M.
- Chic
- Dan Hartman
- Supermax
- Sylvester
- Donna Summer
- Hot Chocolate
- KC & The Sunshine Band
- Gloria Gaynor
- Carl Douglas
- Sheila B. Devotion
- Silver Convention
- Baccara
- Village People
- Tina Charles
- Van McCoy
- Lipps Inc.
- Santa Esmeralda
- Patrick Juvet
- Sister Sledge
[уреди] Представници филисоунд утицаја
- O'Jays
- The Three Degrees
[уреди] Представници утицаја соула и фанка
- Earth, Wind & Fire
- Barry White
- The Trammps
- The Whispers
- Thelma Houston
- Kool & The Gang
- Bar Kays
- Billy Ocean
- James Brown
- Commodores
- Pointer Sisters
- Detroit Emeralds
- Diana Ross
- Sly & the Family Stone
- Tavares
[уреди] Представници утицаја џеза
- George Benson
- Ramsey Lewis
- Roy Ayers
[уреди] Представници утицаја попа и рока
- ABBA
- Bee Gees
- Blondie
- Electric Light Orchestra
- KISS
- Rod Stewart
- The Four Seasons
- The Rolling Stones
[уреди] Neo Disco
- Jamiroquai
- Scissor Sisters
- Daft punk
[уреди] Остали
- Bonnie Pointer
- Crown Heights Affair
- Grace Jones
- Jeffrey Osborne
- Luisa Fernandez
- Romy Haag
- The Jackson Five
- The Real Thing
[уреди] Литература
- Alan Jones, Jussi Kantonen: Saturday Night Forever – The Story Of Disco. Mainstream Publishing, 1999
- Kitty Hanson: Disco-Fieber. Heyne, 1979
- Andy Blackford: Disco Dancing Tonight. Octopus Books, 1979
