Индекси
Из пројекта Википедија
Индекси су били рок група из бивше Југославије. Основани су 1962. у Сарајеву, а група се распала 2001. када је преминуо певач Даворин Поповић. У том периоду група је објавила 2 албума и 27 синглова.
Садржај |
[уреди] Историја
[уреди] Оснивање групе
Индекси су основани 1962. године у Сарајеву. Индексе је основала група студената, па отуда и сам назив групе. Њени оснивачи су ритам гитариста Исмет Арнауталић и бас гитариста Шефко Акшамија. Састав су заједно с њима чинили: соло гитариста Слободан Мисаљевић, клавијатуриста Ђорђе Узелац и бубњар Недим Хаџихасановић. У почетку су свирали инструменталну музику, обраде светских хитова група као што су Шедоуз и Кинкс, али је с њима на игранкама у дворани "Слога" повремено наступао певач Алија Хафизовић. 1963. уместо Неде Хаџихасановића за бубњеве долази Ђорђе Кисић.
[уреди] Ране године
На првој Гитаријади у Београду 1964. Индекси су освојили друго место и као награду добили могућност да сниме први сингл на коме су се нашле четири инструменталне теме. Одлучили су се за обраде тадашњих хитова “Седам величанствених” (тема из филма “Седам величанствених”), “Вечерас у граду младих” (“Teensville Tonight” Џонија и Харикена) и “Атлантида” (“Atlantis” Шедоузa), док је песму “Никада” компоновао Исмет Арнауталић.
Крајем 1964. Индексима се прикључује певач Даворин Поповић, који је до тада наступао с групом Пауци. Током 1965. наставља се осипање првобитне поставе. Групу напуштају Слободан Мисаљевић, Шефко Акшамија и Ђорђе Узелац, а из групе Луталице долазе гитариста Слободан Ковачевић и басиста Фадил Реџић.
Године 1967. Индекси наступају на првом сарајевском фестивалу "Ваш шлагер сезоне", одржаном у априлу у дворани "Ђуро Ђаковић", на којем су извели Ковачевићеву композицију “Око малих ствари свађамо се ми” коју је ПГП РТБ објавио на фестивалској плочи. На такмичењу за Песму Евровизије извели су Ковачевићеву песму “Пружам руке” и она је уз песме “Зашто је празан читав свијет”, “Наше доба” и обраду “Nowhere Man” Битлса (у њиховом препеву “Једном смо се свађали”) комплетирала други сингл Индекса. Доласком оргуљаша и композитора Корнелија Ковача 1967. године, Индекси се све више оријентишу на сопствени материјал. Октобра 1967. године свирали су на фестивалу у Опатији и постали први вокално-инструментални састав који је учествовао на тој манифестацији. Извели су песме “Недјељом ујутро” и “Нећу бити сам” Ђорђа Новковића. Те године су често на концертима и плочама пратили певачицу Зденку Вучковић. У новембру 1967. године отишли су на двомесечну турнеју по Совјетском Савезу. По повратку су наступили на фестивалу "Ваш шлагер сезоне '68" сa песмом “Пустињак”, која је уз композиције других извођача забележена на албуму у издању ПГП РТБ-а.
У пролеће 1968. године бубњар Ђорђе Кисић напушта Индексе, а на његово место долази Мирослав Шарановић. На Опатијском фестивалу ’68 Индекси су са композицијом Петка Кантарџијева “Јутро ће промијенити све” освојили трећу награду, а извели су и Корнелијеву “Ако једном будеш сама”. Те јесени Корнелије је прешао у Београд и основао Корни групу, а у поставу је уместо њега ушао нови клавијатуриста Ђорђе Новковић.
[уреди] Златно раздобље Индекса
Следи историјски датум у каријери Индекса - 15. јануар 1969. Тог дана започело се снимање песме “Плима”, коју је компоновао Слободан Бодо Ковачевић, а текст написао Корнелије Ковач. Следећи једнако важан догађа се у истој години, 11. октобра, када је снимљена прва домаћа рок поема “Негдје на крају у затишју”, прва рок песма која је трајала дуже од 10 минута. Мелодију је компоновао Слободан Ковачевић на стихове Желимира Алтарца Чичка.
У децембру 1969. године Исмет Арануталић је отишао у војску и неће се више вратити у Индексе. Касније је с Гораном Бреговићем и Зораном Реџићем основао састав Јутро, претечу Бијелог дугмета.
Почетком 1970. године опет се догађа једна од бројних персоналних промјена за клавијатурама. Ђорђе Новковић се придружио групи Про Арте, а заменио га је Ранко Рихтман. На такмичарској рок вечери фестивала "Загреб '70", Индеxи су наступили с песмом “Да сам ја нетко”, коју је компонирао Хрвоје Хегедушић, а текст је написала Маја Перфиљева и освојили су друго место, иза Корни групе. “Да сам ја нетко” уз “Свијет у коме живим” (музика Ковачевић-Реџић, текст Желимир Алтарац) објављена је на сингл плочи у издању загребачког Југотона. Следеће године, такође на рок вечери фестивала "Загреб '71", Индеxи су извели амбициозну композицију “Извор” (музика Хегедушић, текст Перфиљева) и овај пут освојили прво мјесто, испред Корни групе. Нажалост, песма никада није снимљена и објављена на плочама. Из групе одлази Ранко Рихтман и нови оргуљаш је Владо Правдић (екс Вокинси, Амбасадори), али ће и он од јесени кренути даље (одлази у групу Јутро Горана Бреговића), па је клавијатурист Индекса постао Енцо Лесић (екс Далматини, Сплит). Исте године на фестивалу "Ваш шлагер сезоне" Индекси су са песмом Милана Ђајића “Да ли постоји љубав” освојили су друго мјесто публике. У јануару 1972. године у музичкој емисији “Максиметар” ТВ Београд, Индекси промовишу песму Енца Лесића “Све ове године” која је постала мега-хит (1981. године песму је у ска форми обрадило Бијело дугме). Лесић је убрзо напустио Индексе и у Загребу основао групу Спектар. С Индексима је поново Владо Правдић који је у групи остао до 1973. године када је прешао у групу Јутро. У пролеће 1972. године Индекси наступају на првом БООМ фестивалу, одржаном у Љубљани, а концертни снимак песме “Хеј ти, младо момче” (музика Љупче Констатинов, текст Маја Перфиљева) забележен је на дуплом албуму с овог фестивала. Потом наступају на "Загреб фесту" с песмом "Сањам" (Хрвоје Хегедушић, Маја Перфиљева), да би убрзо по повратку у Сарајево урадили и песму "Балада" (музика Фадил Реџић и Слободан Ковачевић, стихови Маја Перфиљева), која је уз “Сањам” објављена на још једном изузетно популарном синглу групе (Југотон, 21. јун 1972). Десетогодишњицу постојања прославили су у касну јесен 1972. године распроданим концертом у сарајевској "Скендерији". У новембру исте године, сa четворогодишњим закашњењем, напокон је објављен (макси) сингл с “Плимом”. Плоча је достигла висок тираж и постала евергрин у каријери Индекса.
[уреди] Одустајање од рок израза
Почетком 1973. године дошло је до чудне музичке фузије са саставом Про арте. У то време Индекси су опет остали без оргуљаша, па су сa Ђорђем Новковићем, чији је састав Про арте такође био у персоналној кризи, смислили необично решење - спајање две групе. Уз Новковића, групи је приступио и певач Владимир Савчић Чоби, па су деловали под именом Про арте - Индекси. На фестивалима су бирали име у зависности од тога са којим певачем су наступали. У тој постави су отишли на турнеју по Бугарској и снимак њиховог наступа је под именом "Индекси + Про Арте" објавила издавачка кућа Балкантон.
У априлу 1973. године Индекси су освојили прво место на фестивалу "Ваш шлагер сезоне" сa песмом Александра Кораћа “Предај се срце”, која им је донела и први златни сингл. Ово је преломни тренутак у каријери Индекса, који све више напуштају авангардни рок израз и почињу се бавити тзв. лаганим нотама. У новембру 1973. године Ковачевић и Поповић су отишли у војску и група није радила годину дана. Паузу су попунили наступом на Опатијском фестивалу с песмом “Само су руже знале” као и сингловима које су снимили пре престанка рада. У то време је изашао њихов први ЛП албум, али не с новим песмама, него као компилација најуспешнијих композиција са синглова.
Крајем 1974. године група је наставила с радом. Уместо бубњара Мирослава Шарановића (који је прешао у Амбасадоре) за бубњевима је сада био Милић Вукашиновић (екс Чичак, Мића, Горан и Зоран), а клавијатуре је, уместо Новковића који се у међувремену преселио у Загреб, свирао професор музике Мирослав Мараус.
Уочи Нове 1975. године група је објавила сингл с песмама “Бацила је све низ ријеку” (музика Фадил Реџић, текст Кемал Монтено) и “Погрешан број”. На спектакуларном концерту који је 22. фебруара 1976. одржан у Скендерији, под називом “Повратак Индекса”, доживели су очекиван тријумф. После тог наступа кренули су на турнеју по Југославији, а предгрупа им је био нови састав Тешка индустрија, предвођен клавијатуристом Габором Ленђелом. Током турнеје из групе је отишао Мараус, а у групу се вратио Енцо Лесић. На "Опатији '75" Индекси су извели Ленђелову песму “Ти си ми била нај нај”, а на фестивалу "Ваш шлагер сезоне" освојили су треће место по избору публике с песмом “Волим те” Александра Кораћа. На Сплитском фестивалу представили су се с песмом Ђорђи Перузовића “Обала пуста, обала врела”.
У другој половини 1975. године Даворин Поповић је реализирао соло албум “Свака је љубав иста (осим оне праве)” који су снимили комплетни Индекси. Плоча је промовисана великим концертом 21. фебруара 1976. године у Скендерији, а Даворина Поповића су и на концерту пратили Индекси и њихов нови клавијатуриста Ненад Јурин (екс Код).
Индекси су по обичају наступили на фестивалу "Ваш шлагер сезоне", с Реџићевом песмом “Моја Хана”, а Даворин Поповић је добио награду за најбољу интерпретацију. На фестивалу Београдско пролеће с песмом “Стани мало злато моје” Александра Кораћа освојили су трећу награду публике.
У лето 1976. године Индекси су поновно отишли на турнеју по СССР-у, а затим су са Здравком Чолићем одсвирали турнеју по јадранској обали. Крајем 1976. године Милић Вукашиновић је прешао у Бијело дугме, а бубњеве су по потреби свирали Перица Стојановић (екс Амбасадори) и Ђорђе Кисић. Амбициозни албум "Модра ријека" на стихове песника Мака Диздара из збирки “Камени спавач” и “Модра ријека” Индекси су објавили 1978. године и после дуго година вратили се јакој ауторској музици. ЛП су продуцирали Никола Борота и Индекси, материјал је миксован у Минхену, као гости су свирали Тихомир Поп Асановић и Ранко Рихтман, стихове је рецитовао глумац Фабијан Шоваговић, а омот плоче је ликовно опремио сликар Мерсад Бербер. Након овог изванредног албума, Индекси су наставили с извођењем хитова забавно-музичке оријентације нижући песме као што су "Испили смо златни пехар", "Позови ме на кафу", "310 пољубаца" и "Поздрави Соњу".
Године 1984. Даворин Поповић је на свом другом соло албуму “С тобом дијелим све” снимио је песме Кемала Монтена, Корнелија Ковача и Фадила Реџића. У студију су га пратили Индекси, а продукцију је радио Ненад Јурин.
Године 1986. Индекси су објавили четвороструку ЛП компилацију с избором најуспјешнијих снимака. Нешто измијењен материјал објављен је 1991. године и на двоструком CD-у. Уз Корни групу, Тајм, ЈУ групу, Р.М. Точак банд и Драгу Млинареца, Индекси су наступили на концерту одржаном у Загребу 22. маја 1987. у великој дворани Дома спортова. На дуплом живом албуму "ЈУ рок легенде” (Југотон 1987), снимљеном на том наступу, нашле су се и њихове песме “Све ове године”, “Балада”, “Плима” и “Бацила је све низ ријеку”. Нешто касније исти концерт је поновљен у Београду. У оквиру музике за филм Кудуз коју је припремио Горан Бреговић, Даворин Поповић је отпевао обраду старе севдалинке "Вољело се двоје младих" која је под именом “Жуте дуње” објављена на плочи “Кудуз” (Дискотон 1989).
[уреди] Задње године
Током рата у Босни и Херцеговини група Индекси није радила, али су снимили песму "Улица пркоса". Даворин Поповић, Ђорђе Кисић и Фадил Реџић су цело време били у Сарајеву, Бодо Ковачевић је био у Прагу, а Ранко Рихтман у Израелу. Даворин Поповић је 1995. године с песмом “XXI вијек” Златана Фазлића представљао Босну и Херцеговину на Песми Евровизије у Даблину. Она је, уз девет других песама, објављена на трећем Давориновом соло албуму “С тобом дијелим све” (куриозитет: исти назив као и другог албума), а потписана је као Даворин Поповић и Индекси. Уз старе материјале песме су компонирали Златан Арсланагић, Кемал Монтено, браћа Мулахалиловић (екс Хари Мата Хари), те Златан Реџић. Током 1995. године Индекси су званично обновили рад. Уз Поповића и Ковачевића састав су чинили бубњар Пецо Петеј, басистa Давор Чрнигој и клавијатуристa Синан Алимановић, који је својевремено био члан групе Косовски божури из Приштине, а од средине деведесетих постао је директор музичке продукције РТВ БиХ. Три пута су наступали у Лондону, а били су чести гости и у другим европским престоницама. Јануара 1996. године свирали су пет узастопних концерата у загребачкој дворани "Ватрослав Лисински". Крајем априла одржали су три распродана концерта у београдском Сава центру и један у новосадском СПЕНС-у. Публика их је дочекала с одушевљењем. Као гости на њиховим београдским наступима учестововали су Корнелије Ковач, Ненад Милосављевић (Галија) и Владимир Савчић Чоби, а најавио их је Душан Прелевић. На концерту у Новом Саду добродошлицу им је пожелио Ђорђе Балашевић. Године 1999. Индекси су објавили тек други студијски албум "Камени цвјетови", на којему су се вратили свом изворном рок звуку, који се највише огледао у третману гитара и оргуља. Као гости на снимању су учествовали Екатерина Аверианова (чело), Жељка Катавић, Ален Мустафић и Драгољуб Савић (пратећи вокали). Аутори музике су Слободан Ковачевић и Ранко Рихтман, текстова Маја Перфиљева и Абдулах Сидран, а на плочи се нашла обрада севдалинке "Снијег паде на бехар на воће". Снимак последњег наступа Индеxа у сарајевској "Зетри", одржаног 1. октобра 1999. године објављен је на дуплом диску "01. 10. 1999. Зетра". Те вечери са њима су као гости наступали Корнелије Ковач, Горан Бреговић, Милић Вукашиновић, Хари Варешановић, Младен Војичић Тифа и чланови сарајевске групе Севен ап.
Последњи концерт Индекса догодио се у Бања Луци, у дворани Борик, 5. маја 2001. године. Даворин Поповић је умро 18. јуна 2001. године, а чланови групе су одлучили да престану с радом. У Босни и Херцеговини је установљена годишња Награда Даворин која се додељује најуспешнијим музичарима. На прву годишњицу Поповићеве смрти музичка продукција РТВ БиХ објавила је CD сингл "Пјесма за Давора", коју је написао Златан Фазлић Фазла, а уз њега су певали Дадо Топић, Аки Рахимовски и Младен Војичић Тифа.
Бодо Ковачевић је умро 22. марта 2004. године, бубњар Ђорђе Кисић је умро 25. новембра 2005. године, а први бубњар групе Недо Хаџихасановић 3. фебруара 2006. године.
[уреди] Чланови Индекса
- Исмет Арнауталић, ритам гитара (до 1969.)
- Слободан Мисаљевић, соло гитара (до 1965.)
- Ђорђе Узелац, клавијатуре (до 1965.)
- Шефо Акшамија, бас (до 1965.)
- Недо Хаџихасановић, бубањ (до 1963.)
- Алија Хафизовић, вокал (повремено 1963.-1964.)
- Даворин Поповић, вокал (од 1964. до 2001.)
- Ђорђе Кисић, бубањ (1964.-1968. / 1977.-1991. / 1999.-2001.)
- Фадил Реџић, бас (од 1965. до 1996.)
- Слободан Ковачевић, соло гитара (од 1965. до 2001.)
- Корнелије Ковач, клавијатуре (1967. - 1968.)
- Ђорђе Новковић, клавијатуре (1968.-1969. / 1973.)
- Мирослав Шарановић, бубањ (1968. - 1973.)
- Ранко Рихтман, клавијатуре (1969.-1970. / касније: стални придружени члан)
- Владо Правдић, клавијатуре (1971. - 1973.)
- Енцо Лесић, клавијатуре (1971. - 1972. / 1975.)
- Мирослав Мараус, клавијатуре (1974.)
- Милић Вукашиновић, бубањ (1974. - 1975.)
- Ненад Јурин, клавијатуре (1976. - 1996.)
- Перица Стојановић, бубањ (1976.)
- Синан Алимановић, клавијатуре (1980. / 1996. - 2001.)
- Пецо Петеј, бубањ (1995. - 2001.)
- Санин Карић, бас (1996. - 1997.)
- Давор Чрнигој, бас (1998. - 2001.)
[уреди] Дискографија
[уреди] Синглови
- Седам величанствених / Никада / Вечерас у граду младих / Атлантис (ПГП РТБ 1964.)
- Наше доба / Пружам руке / Зашто је празан читав свијет / Једном смо се свађали (ПГП РТБ 1967.)
- Други човјек / Ако једном будеш сама / Јутро ће промијенити све (ПГП РТБ 1968.)
- Не желим твоју љубав / Шабн-дабн-шабн-ду-бајо (Југотон 1969.)
- Свијет у коме живим / Да сам ја нетко (Југотон 1971.)
- Кривац си ти / Све ове године (Југотон 1972.)
- Сањам / Балада (Југотон 1972.)
- Плима / Угасила је пламен / Повратак Џека Трбосека и осталог зла (Југотон 1972.)
- Предај се срце / Буди као море (Југотон 1973.)
- Једина моја / И твоје ће проћи (Дискотон 1973.)
- Само су руже знале / Самоћо, љубави моја (Дискотон 1974.)
- Динг-да-да / Да л’ смо људи (Дискотон 1974.)
- Бацила је све низ ријеку / Погрешан број (Дискотон 1974.)
- Волим те / Ти си ми била нај, нај (Дискотон 1975.)
- Обала пуста, обала врела / Прва љубав (Дискотон 1975.)
- Моја Хана / Ноћни сусрети / Стани мало, злато моје / Путови (Дискотон 1976.)
- И ми и нас двоје / Кад се хоће, све се може (Дискотон 1976.)
- Само једном / Купала се цура једна у потоку под планином (Југотон 1977.)
- У једним плавим очима / Ана (Дискотон 1977.)
- Вољела је сјај у трави / Покажи ми длан (Југотон 1977.)
- Испијмо златни пехар / Свиђаш ми се (Дискотон 1978.)
- Позови ме на кафу / Слово о човјеку (Југотон 1978.)
- 310 пољубаца / Било је лијепо (Југотон 1978.)
- Живјела Југославија / Празне ноћи а бескрајни дани (Дискотон 1979.)
- Њене очи, усне, руке / Ој, Неретво (Југотон 1980.)
- Бетонска брана / Да л’ облак зна (Југотон 1981.)
- Поздрави Соњу / На свој начин / Добар дан, туго (Дискотон 1983.)
[уреди] Албуми
- Индекси (Југотон 1974. компилација)
- Индекси (Дискотон 1977. компилација)
- Модра ријека (Југотон 1978.)
- Све ове године (Дискотон 1986. компилација, четвороструки)
- Индекси (Дискотон 1991. компилација ЦД)
- Камени цвјетови (Халиx Продукција 1999.)
- 01. 10. 1999. Зетра (Комуна 2001. концертни 2 ЦД)
- Best of Indexi (Комуна 2001. компилација 2 ЦД)
[уреди] Даворин Поповић соло
[уреди] Сингл
- Ја сам увијек хтио људима да дам / Црвено светло (ПГП РТБ 1976.)
[уреди] Албуми
- Свака је љубав иста (осим оне праве)” (Дискотон 1976.)
- С тобом дијелим све” (Дискотон 1984.)
- С тобом дијелим све" (Кроација Рекордс, 1995)
- За вашу душу (Пелекс 1995.)
- XXI вијек (Пелекс 1995.)
