Кенија

Из пројекта Википедија


Застава	Грб

Мото: Harambee

Химна: Ee Mungu Nguvu Yetu

Главни град

Наироби

Службени језик

енглески

- Председник Мваи Кибаки

Независност: Од ВБ
12. децембар 1963.

Површина

- Укупно 580.367 km² (46.)

- Вода (%) 2,3

Становништво

- 2004. 34.707.817 (37)

- Густина 142/km²

Валута Кенијски шилинг (100 центи)

Временска зона UTC +3

Интернет домен .ke

Позивни број +254 ¹

¹ 005 из Танзаније и Уганде

Кенија, Република Африке, чаница Комонвелта Нације. Суседи су јој на северу Судан и Етиопија, на истоку Сомалија и Индијски океан, на југу Танзанија и на западу језеро Викторија и Уганда. Наироби је главни и највећи град. Земља дивљих животиња и најбољих сафарија у јуну. Кенија је земља која је посебно интересантна за ловце на слонове и лавове.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Кеније.

Кенија је етничка и културна земља у којој се становници разних раса асимилирају. Њена садашња популација је резултат инвазије разних група током 1.500 година. Пре хиљаду година Источну Африку је освијио Нилотик клан са јевера. Освајачи, звани Хима, су били аристократи који су пронашли моћна краљевства.

Банту инвазије после 14. века приморали су већину Нилотика у Уганду, где су они створили ново царство, или у Танзанију, где, мешајући се са Банту кланом, они су постали Сукума и Њамвези. У Кенији се слично Нилотик Луо асимиловали у једноставну Банту културу. Ипак друга група освајача дошла је у Кенију у 17. веку и са севера, језра Туркана. То су били Нило-Хамитик кланови са својом стоком. Њихова друштва су у основи били кланови, такође је ратник, или муран, био централна одн. главна фигура. Они никад нису имали многобројну војску. Васко де Гама је 1498. посетио Момбасу.

После 19. века, обалска места су заузели трговци и досељеници из северне Арабије. Они су основали различите Зењ градове-државе, тако назване зато што је Арабија позната као земља Зењ, или земља "црних људи". Најзначајнији од тих досељеника су били Малинди и Момбаса. У време када се Арабик-Банту култура развијала дужином обале, повезана хибридним Свали језиком, који је постао основни језик источне Африке. Генерално независни јадан од другог, Зењ су водили ка независности. Једина тешкоћа у том периоду је Јомо Кенуата, Кику вођа, који је био заробљен због учествовања у Меј Меј напретку. Главна политичка партија Кеније је одбила да сарађује, Кенијска Афричка Национална Унија, док вођа није пуптен. То је било 1961, добра сарадња је обезбедила Кенији независност, која је прогласена 12. децембра 1963.

Кенија је 965. функцонална једнопартијска држава, у којој је влада јачала своју моћ. Мир између различитих племена и нација је био обезбеђен. Кенија је постала република 1964, и Кенијата је био изабран за првог председника. Кенија је сада вишепартијска држава.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Кеније.

Дијалекти Кеније

Север и исток Кеније заузимају сушне и полусушне зоне равница и брежуљака. Мала и неправилно распоређена количина падавина у овој ретко насељеној регији не дозвољава развој пољопривреде.

На југозападу се налазе планинска подручја са надморским висинама изнад 1.000 м (највиши врх земље је угасли вулкан Монт Кенија са 5.199 м, друга највиша планина Африке иза Килиманџара) у којима се налази већина плодне земље и која су својом умереном климом у колонијалном раздобљу привукла европске насељенике. Ову планинску зону у смеру север-југ пресеца источни огранак Велике тектонске долине (Great Rift Valley) чије је дно покривено ланцем језера.

На крајњем југозападу Кенија излази на језеро Викторија, по површини друго највеће слатководно језеро на свету.

Највећи градови у земљи су Најроби (2.750.561 становника 2005.), лука Момбаса (799.727), Накуру (259.934), Елдорет (218.472) и Кисуму (216.479).

[уреди] Клима

Туркана Језеро

Кенија је подељена екватором на два скоро једнака дела. Регија северно од екветора је топла и прима мало кише. Јужна регија заузима три метеролошке зоне: када нема кише, годишња температура у јуну је 24 степена , у јулу 28 степени. Језеро Викторија је тропско. Кишни месеци су од октобра до децембра и од априла до јуна.

[уреди] Природни извори

Главни извор у Кенији је земља, од које је око 11% погодно за агрикултуру. Јужни и југо-источни део земље је углавном под шумом. Највеће реке су Тана и Галана. Око 1% земље се користи за жито, а остатак се користи за траву.

[уреди] Биљни и животињски свет

Биљни свет Кеније је разноврсан. Дуж обале су шуме палми, мангровог дрвета, тиковине, копала (тврда смола), и сандаловине. Шуме баоба, еуфорбија, који покривају земљу до око 915 м изнад мора.Затим савана са папирусом карактерисе терен од 915 до 2745 м изнад мора.

Кенија је посебно интересантна по својим разноврсним дивљим животињама, са афричком саваном. Главне животиње су слонови, жирафе, лавови, нилски коњи.

Све ове животиње су заштићене у националним парковима и резерватима, али су ловци знатно смањили број сисара, као што су слонови и носорози. Кенија обилује птицама и рептилима.

[уреди] Политичко уређење

За више информација погледајте Провинције Кеније.

Кенија је подељена на осам административних провинција:

Провинције Кеније

Централна
Обална
Источна
Најроби провинција
Северо-источна
Њанза
Долина пукотина
Западна

Локалне владине проблеме решавају провинцијални чиновници, чије чланове бира председник.

Најроби (становништво 1.504.900) је главни и највећи град Кеније. Главно пристаниште је Момбаса. Други градови су Кисуму, град на језеру Викторија, Накуру, главни град Рифт провинције и Елдоред, северно од Кисуме.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Кеније.

Традиционално обучен Кенијац

У Кенији живи око 40 етничких група чији језици припадају двема већим групама: Банту (највећи народи Кику, 22%, Лухја, 14% и Камба, 11%) и нилско-сахарској (највећи народи Луо, 13% и Калењин, 12%). Осим језика појединих народа говоре се и свахили и енглески. У деведесетим годинама појачали су се сукоби међу народима око земљишних поседа и неравноправности у запошљавању.

Најзаступљенија религија у Кенији је хришћанство (око 45% протестаната и 35% католика). Муслимана има око 10%, а остатак становништва припада домаћим верама, чији су елементи присутни и у трима већим религијама.

[уреди] Образовање

Образовање у Кенији није обавезно, али осам година основне школе је обезбеђено од владе. Током 1990. скоро је 5.4 милиона ученика похађало 14.690 основних школа, а 614.000 средњешколаца је похађало 2.750 средњих школа. Кенија има четири универзитета: Универзитет у Најробију, Кенијата Универзитет, Егертон Универзитет у Накуру и Мои Универзитет у Елдорету. Специјални колеџи укључујући Момбаса политехнички, Музичка академија у Најроби.

[уреди] Култура

Већина културних институција у Кенији је у Најробију или у Момбаси. У Најробију је Национални музеј Кеније, који укључује историју и геологију. У Најробију се налази и МекМиан Меморијал библиотека, са специјалном колекцијом Африке. У Момбаси је Форт Џизус музеј, историјски музеј основан још у 16. веку од Португалаца. Китал музеј је историјски и научни музеј.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Кеније.

Кенијски шилинг

Најразвијеније гране кенијске привреде су пољопривреда и туризам. Извози се кафа и чај, а највећи извор стране валуте су туристичке посете националним парковима и резерватима (најпознатији је Масаи Мара који граничи са Серенгетијем у Танзанији). У Најробију, који је саобраћајно и привредно средиште источноафричке регије, развијен је и услужни сектор.

БДП је у 2004. био 1100 УСД по становнику, мјерено по ППП-у.

Државе и територије у Африци

	Северна	Алжир · Египат · Либија · Мароко · Судан · Тунис · Западна Сахара
	Западна	Бенин · Буркина Фасо · Зеленортска острва · Обала Слоноваче · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Сенегал · Сијера Леоне · Того
	Централна	Ангола · Камерун · Централноафричка Република · Чад · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Република Конго · Сао Томе и Принципе
	Источна	Бурунди · Комори · Џибути · Еритреја · Етиопија · Кенија · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Замбија · Зимбабве
	Јужна	Боцвана · Лесото · Намибија · Јужноафричка Република · Свазиленд

Зависне територије УК: Британска територија Индијског океана · Света Јелена · Француска: Мајот · Реинион ·Расејана острва · Португалија: Мадеира · Шпанија: Канарска острва · Шпанске суверене територије