Милић Вукашиновић

Из пројекта Википедија

Милић Вукашиновић је рођен 9. марта 1950. године у Београду.

[уреди] Биографија

Преласком у Сарајево, са 13 година оснива свој први бенд "Плави дијаманти". Након завршеног школовања, 1965. године, постаје професионални бубњар у саставу "Чичци".

У љето 1970. одлази у Италију како би се придружио Бреговићу и Реџићу. По повратку из Италије, свира у трију 'Мића, Горан и Зоран'.

1971. године одлази у Лондон, и тамо остаје три године, да би се крајем 1974. вратио из Лондона и прикључио "Индексима" с којима је снимио неколико синглова.

Од октобра 1976. постаје члан Бијелог дугмета као замјена за бубњара Ипета Ивандића. Наредне године оснива трио "Ватрени пољубац" с којим је снимио 6 студијских албума и два соло албума. Након рата објавио је два солистичка албума и наставио сарадњу с многим музичарима.

Милић Вукашиновић живи и ради у Сарајеву.

[уреди] Дискографија

• 1976. "Ето! Баш хоћу!"

Бијело дугме
Жељко Бебек | Горан Бреговић | Младен Војичић Тифа | Милић Вукашиновић Горан Ивандић | Ален Исламовић | Драган Јанкелић | Санин Карић Владо Правдић | Љубиша Рацић | Зоран Реџић | Лаза Ристовски
Студијски албуми
Кад би' био бијело дугме (1974) | Шта би дао да си на мом мјесту (1975) | Ето! Баш хоћу! (1976) | Битанга и принцеза (1979) | Доживјети стоту (1981) | Успаванка за Радмилу М. (1983) | Косовка дјевојка (Бијело дугме) (1984)  | Пљуни и запјевај моја Југославијо (1986) | Ћирибирибела (1988)
Концертни албуми
Концерт код Хајдучке чесме (1977) | 5. април '81 (1981) | Мрамор, камен и жељезо (1987)