Полимље

Из пројекта Википедија

Полимљем се називају области које се налазе у сливу ријеке Лима. Пошто је Полимље географска регија чија је окосница једна ријека, разни дијелови Полимља се налазе у склопу других области, у овом случају Санџака и Старог Влаха, а мањим дијелом и Рашке области. У Полимље спадају све оне општине кроз које протиче ријека Лим. Полимље се дијели на Горње и Доње у правцу сјевер-југ. Доње (сјеверно) Полимље одговара србијанским општинама кроз које протиче Лим, а Горње (јужно) Полимље црногорским. Центри ове области су Прибој, Пријепоље, Бродарево, Бијело Поље, Беране, Андријевица, Плав.

У Полимљу живе већином Срби, затим Црногорци, Бошњаци (односно дјелимично Муслимани у Црној Гори) и Албанци на самом југу (Албанаца има веома мало у односу на број осталих народа и површину коју они заузимају).

У погледу географских области, Полимље обухвата западне, јужне и југоисточне дијелове Санџака (пружа се правцем сјеверозапад-југоисток у односу на Санџак, који се пружа правцем исток-запад). Доње Полимље обухвата јужне дијелове Старог Влаха. Полимље се на сјеверу граничи са Златибором (граница је ријека Увац), на истоку са Рашком облашћу (на граници се налази Сјеница), на југу са црногорским Брдима, на југозападу ивично са Старом Херцеговином (Пљевља), а на западу са Босном (Рудо).

Полимље је било доста значајно током српске повијести. У Полимљу се налази доста средњовијековних цркава и манастира (попут манастира Милешева). Долином Лима пролазе многи важни путеви и пруге (попут пруге Београд-Бар), тако да Полимље има и регионални саобраћајни значај. Регија се индустријски развија, али његују се и традиционални занати, углавном за потребе сеоског туризма (један од познатих производа из Полимља је пештерски сир).