Септембарски устав
Из пројекта Википедија
[уреди] Настанак
Види Шестојануарска диктатура.
[уреди] Одредбе
Краљевина Југославија је проглашена за уставну и наследну (не више и парламентарну) монархију.
Краљ је проглашен доминантним чиниоцем у организацији и раду свих власти. Краљу су дата широка овлашћења шефа државе, право да именује један број чланова горњег дома и овлашћења везана за сазивање,распуштање и заседања парламента. Краљу је практично дато овлашћење трећег, арбитражног дома у парламенту, јер је у случају неслагања два дома поводм неког законског предлога краљ могао стати уз један од њих и прихватити/одбацити предлог.
Именовања чиновника и војних старешина вршио је краљ, а пресуде су изрицане у његово име. Поврх свега у случају ванредног стања имао је право на ванредне мере и практично уставом потпуно невезану власт, уз накнадно подношење аката на усвајање парламенту.
Народно представништво је било дводомно, сачињено од Сената и Народне скупштине. Краљ је имао далеко највећи утицај на избор чланова Сената. Народна скупштина бирала се општим, једнаким и непосредним правом гласа, али је изборни закон предвидео јавно гласање што је пружало огромне могућности за притиске и манипулацију. Поред других бирачких цензуса, жене нису имале бирачко право. Задржан је систем промене устава из Видовданског устава.
Законодавна иницијатива посланика, као и њихов имунитет били су значајно сужени.
Министарски савет био је именован од стране краља и само њему одговоран, а министарска одговорност према парламенту у кривичним питањима такође је била сужена. Министарски савет вршио је пре свега управну власт, без неких ширих политичко-законодавних иницијатива.
Прокламована грађанска права била су нешто сужена у односу на Видовдански устав.
Задржана је територијална подела земље из периода Шестојануарске диктатуре.
[уреди] Пракса
Циљ доношења устава је био да се концентрисањем власти код краља и ограничавањем парламентаризма смири политички живот и подстакне национално јединство. Резултати нису били задовољавајући, а хронична политичко-национална нестабилност остала је обележје живота у Краљевини.
Промене устава извршене су два пута, оба пута неуставно. Једна је била доношење Уредбе о Бановини Хрватској, а друга преузимање власти од стране малолетног краља Петра II Карађорђевића.
|
|
 |
|
|---|---|---|
|
Устави Југославије
Видовдански устав | Септембарски устав | Устав Југославије од 1946. године | Уставни закон 1953. | Устав Југославије од 1963. године | Устав Југославије од 1974. године | Устав Југославије од 1992. године | Уставна повеља Србије и Црне Горе од 2003. године | |
||
