Силогизам

Из пројекта Википедија

Овај незавршени чланак Силогизам, везан је за математику.
Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га.

Силогизам je тројство из судова од којих трећи (конклузија) следује из признате исправности других двају судова (премисе „maior“ и „minor“). Ha пример: човек je умом обдарена животиња; Сократ je човек; Сократ je дакле умом обдарена животиња.

Структура силогизма личи на став по којем две ствари које су једнаке некој трећој морају и међу собом бити једнаке; ако je A = В, и С = А, онда je С = В. Као што je y математичком случају конклузија била постигнута брисањем заједничкога знака A y обема премисама, тако и y силогизму долазимо до конклузије брисањем заједничкога појма „човек“ и комбиновањем онога што je остало. Као што су наглашавали логичари од Пирона до Стјуарта Мила, главна тешкоћа лежи y томе што горња премиса силогизма као утврђено претпоставља баш оно што тек треба да буде доказано: — јер ако Сократ није умом обдарен (а он je неоспорно човек), онда није y ошптем смислу истина да je човек умом обдарена животиња. Аристотело би одговорио: ако једно биће има већи број обележја која су карактеристична за једну класу („Сократ je човек“), онда ће то биће с највећом вероватношћу имати и друга карактеристична обележја те класе („умну обдареност“). Али, очигледно je да je силогизам одређен више за разјашњење излагања и мисли него ли за проналажење истине.

Најкарактеристичнији и најоригиналнији прилог што га je Аристотел филозофији дао је његово учење о силогизму.