Теорија конструкција

Из пројекта Википедија

Теорија конструкција (енглески: Theory of structures) (руски: Строительная механика) је стручно-научна дисциплина чији је задатак анализа напона, деформација, односно стабилности конструкција на бази закона Механике крутог и деформабилног тела.

• Предмет теорије конструкција су они делови инжењерских објеката који осигуравају њихову просторну стабилност, делови које називамо носеће конструкције или кратко носачи.
• Две основне области Теорије конструкција су: Статика конструкција у којој се проучава утицај статичког оптерећења на носаче и Динамика конструкција у којој се проучава утицај динамичког оптерећења. Због велике важности проблема стабилности, као посебна област Теорије конструкција се издваја и Стабилност конструкција.
• Теорија конструкција се дели и по врсти носача које изучава. Носачи се састоје или од штапова са правом или кривом осом, или од плоча са равном или кривом средњом површином. Према овој подели носача, делимо и Теорију конструкција на Теорију линијских носача и Теорију површинских носача.
• Напони и деформације не зависе само од геометријске структуре носача, већ и од његове физичке структуре, тј од понашања материјала под оптерећењем. Два основна облика понашања материјала су еластично и пластично, односно еласто-пластично понашање. Посебна област у Теорији конструкција је област испитивања носача са вискозним понашањем материјала, тј. од материјала чије деформације зависе од времена трајања оптерећења.