Устав Југославије од 1974. године
Из пројекта Википедија
Устав Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, донет фебруара 1974. године, извршио је значајне промене у друштвеном и економском уређењу земље. По Уставу, сва власт припада "радничкој класи и радним људима". У друштвеном уређењу, покрајине у саставу СР Србије (Војводина, Косово и Метохија) добиле су још већа права него што су имала раније. Покрајине су имале своја државна и партијска Председништва. Њихова територија није се могла мењати без одлуке покрајинске Скупштине. Јосип Броз Тито, председник СФРЈ, проглашен је за доживотног председника Југославије, и његово име је ушло у текст Устава.
Србија је била највише оштећена овим Уставом. Она је подељена на три дела: Социјалистичка аутономна покрајина Војводина, ужа Србија и Социјалистичка аутономна покрајина Косово и Метохија. Овом одлуком настављено је даље јачање сепаратистичких снага у обе покрајине. СФРЈ је још више федерализована, али је власт и даље имао Тито.
1989. године Скупштина Србије је одузела покрајинама елементе републичке државности.
|
|
 |
|
|---|---|---|
|
Устави Југославије
Видовдански устав | Септембарски устав | Устав Југославије од 1946. године | Уставни закон 1953. | Устав Југославије од 1963. године | Устав Југославије од 1974. године | Устав Југославије од 1992. године | Уставна повеља Србије и Црне Горе од 2003. године | |
||
