Јосипа Лисац
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Биографија
Јoсипа Лисац је хрватска певачица, рођена 14. фебруара 1950..
Каријеру је почела у дечијем хору 1961. певајући класичну и сакралну музику. 1967. постаје члан рок-групе O'Хaрa, коју напушта наредне године и прелази у Златне акорде. Свирају по фестивалима, концертима, игранкама, шире интерес за нову врсту музике - необуздану и пуну младалачког заноса. Снимају и сингл-албум са четири песме.
1968. године започиње соло каријеру певајући песму Арсена Дедића: "Што ме чини сретном". У наредних неколико година ствара песме: "Олуја" (1970.), "Капетане мој" (1970.), "Живот мој" (1970.), "И тече, тече вријеме" (1970.)...
Снима две изворне народне песме: "Омер-беже" (1974.) и "Низ поље иди бабо, Сејмени" (1974.). Највећи успех бележи снимањем свог првог ЛП албума "Дневник једне љубави" (1973.), за који је музику компоновао њен животни сапутник и претеча рока у СФРЈ - Карло Метикош. Већина критичара и музичара, као и публика, се слажу у оцени да је реч о једном од најбољих албума снимљених на овим просторима. "Дневник једне љубави" од тада носи титулу првог концептуалног дела у домену популарне и рок музике.
После његовог успеха, две године спрема улогу девојке Јане у првој југословенској рок-опери "Губец-бег", инспирисаној романом "Сељачка буна" Аугуста Шеное. Либрето је писао Ивица Крајач, а оперу је компоновао Карло Метикош. Премијеру је доживела 1975. и играна је неколико наредних година широм СФРЈ.
Средином седамдесетих успешно експериментише у џез музици са чувеним Бошком Петровићем на албуму "B.P. convention and all stars" (1976.).
Крајем седамдесетих одлази у Америку где ради албум "Made in U.S.A" (1979.). Током осамдесетих снима велики број албума, а музички је све више ближа попу: "Хир, хир, хир" (1980.), "Лисица" (1982.), "Хоћу само тебе" (1983.), "Богиња" (1987.)... Држи велики број концерата где до изражаја долази сав њен креативни дар. Авангардне фризуре и одећа, заједно са снажним музичким изразом, чине њене наступе уникатнима.
После Карлове смрти 1992. наставља са експериментима. Снима албум духовне музике "Честит Божић" и на концертима прави обраде старих хитова дајући им нови израз. Последњи албум снима на самом прагу трећег миленијума "Живот" (2000.). Играла је у два америчка филма и у две авангардне представе.
[уреди] Дискографија
[уреди] Златни акорди
- Лопов/Hallo taxi/Вољети, то је радост/То је наша љубав (1968.)
- Сунце сја за нас (1968.)
[уреди] Сингл албуми
- Нитко није као ти/Наша љубав (1969.)
- Живим само за тебе/Пријатељи (1969.)
- Живот мој/Спустила се киша (1970.)
- Капетане мој/И тече, тече вријеме (1970.)
- Олуја/Осамљеност (1970.)
- Самујем у самоћи сама/Све мајке свијета уз море (1971.)
- Радуј се срце моје/Још те чекам (1972.)
- Док размишљам о нама/Без тебе (1972.)
- На, на, на, на/Вечер у луна парку (са групом Time) (1973.)
- Остајеш ми само ти/Лежај од суза (1974.)
- Омер-беже/Низ поље иду, бабо, Сејмени (1974.)
- Чиним све у криви час/Човјек (1976.)
[уреди] ЛП албуми
- 1941. Поема Бранка Ћопића (1971.) Корни група, Дадо Топић и Јосипа Лисац
- Дневник једне љубави (1973.)
- Највећи успјеси 68/73 (1974.)
- Губец-бег (1975.) рок-опера
- B.P. convention and all stars (1976.)
- Made in USA (1979.)
- Хир, хир, хир (1980.)
- Лисица (1982.)
- Хоћу само тебе (1983.)
- Богиња (1987.)
- Баладе (1987.)
- Честит Божић (1992.)
- Live in Lap (1992.)
- Концерт у част Карла Метикоша (1995.)
- Живот (2000.)
[уреди] Позориште
- Губец-бег (1975.)
- Сузна Марија Сиракушка (1994.)
- Шизофренија (1997.)
[уреди] Филмографија
- Wallenberg: A hero's story (1985.)
- The dirty dozen: The fatal mission (1988.)
[уреди] Телевизија
- Максиметар (1970.)
- 1941. (1971.)
- Смоговци: Вјенчање Дуње и Мазала (1992.)