Јужноафричка Република

Из пројекта Википедија

Координате: 22°-35° ЈГ Ш, 16°-33° ИГД

Овај чланак говори о Републици Јужној Африци, држави на југу Африке. За ширу географску регију јужну Африку, погледајте Јужна Африка (регија).

Република Јужна Африка
Republiek van Suid-Afrika
Republic of South Africa
IRiphabliki yeSewula Afrika
IRiphabliki yaseMzantsi Afrika
IRiphabliki yaseNingizimu Afrika
Rephaboliki ya Afrika-Borwa
Rephaboliki ya Afrika Borwa
Rephaboliki ya Aforika Borwa
IRiphabhulikhi yeNingizimu Afrika
Riphabuḽiki ya Afurika Tshipembe
Riphabliki ra Afrika Dzonga

Застава Грб
Мото: Unity In Diversity/Diverse People Unite (Јединство у различитости/Различити људи, уједините се)
Химна: Nkosi Sikelel' iAfrika
Главни град	Преторија (извршни) Кејп Таун (законодавни) Блумфонтејн (судски)
Службени језик	Африканс, енглески, Зулу, Коса, Свати, Ндебеле, Северни Сесото, Јужни Сесото, Тсонга, Тсвана, Венда
- Председник	Табо Мбеки
Независност:	Од УК 31. мај 1910.
Површина
- Укупно	1.221.037 km² (25.)
- Вода (%)	0
Становништво
- 2005.	47.432.000 (26)
- Густина	36/km²
Валута	Ранд (ZAR)
Временска зона	UTC +2
Интернет домен	.za
Позивни број	+27

Република Јужна Африка (енг. Republic of South Africa) (краћи назив Јужна Африка) је република на jугу Африке. Налази је на јужној ивици Африке и граничи се са Намибијом, Боцваном, Зимбабвеом, Мозамбиком и Свазилендом. Мала држава Лесото је у потпуности обухваћена јужноафричком територијом. Привреда Јужне Африке је најснажнија на афричком континенту са модерном инфраструктуром. Површина Јужне Африке износи 1.221.000 km².

[уреди] Историја

Јужну Африку открио је Васко да Гама 1497. године на путу за Индију. Пошто је до открића Јужне Африке дошло на Божић, земља је названа Натал, како се још и данас зове једна држава у Јужној Африци.

Кејптаун

На путу у Индију Јужна Африка је била важна станица. Тако је 1652. године холандска источноиндијска компанија уредила боравиште, односно одмориште у Јужној Африци. Први досељеници у холандску Кап-колонију били су сељаци који су живели на номадски начин и резидентни Африканци сви бели и сви са пореклом из Европе. Они су потискивали домородачко становништво које су називали Хотентотенима. Домаћа племена била су потчињена досељеницима и злостављана као јефтина радна снага једнако као и робови пореклом из Северне Африке.

1806. године Велика Британија је анексирала Кап-колонију. Након што су се Британци тамо настанили у великом броју и након што је британска влада 1833. године забранила ропство, Бури (како се назива бело становништво холандског порекла) су се покренули дубље ка унутрашњости земље и тамо основали државе Трансвал и слободну државу Орање. Око обе државе долазило је до великих борби и 1861. и од 1877. до 1881. Ове државе биле су под британском владом. Након тога призната им је самосталност.

Индијци су у Јужну Африку дошли или као јефтина радна снага или као трговци. Сви Индијци били су дискриминисани од стране Бура и Британаца. Док су трговци по основу свог иметка могли водити релативно угодан живот, радници су живели у готово неподношљивим условима. Они су само уз помоћ уговора о раду добијали дозволу боравка. Уговори су били ограничени само на неколико година, у којима радник није имао готово никаквих права.

Уколико су хтели дати отказ, радници су морали платити неку врсту откупнине, порез од три фунте. То је била сума коју нико од њих није могао прикупити, обзиром да су им плате биле многоструко ниже. Они су радили углавном у јамама и живели у гетима, који су били тако запрљани да је тамо врло често избијала куга. Њихов положај био је само незнатно бољи од положаја робова.

[уреди] Становништво

Јужна Африка има 40.6 милиона становника и главни град је Преторија. Становништво је углавном црначко (75.2%), али има и белаца (13.6%), мешанаца (8.6%) и азијата (2.6%). Већина црнаца и белаца припада хришћанству, док су већина Азијата хиндуси.

Јужноафричка Република има 11 званичних језика од којих су 2 европског порекла: Енглески и Африканс (којим говоре белци холандског порекла), а остали афричког. Зулу је афричка етничка група од око 5 милиона људи који већином живе у провинцији КваЗулу-Натал у Јужној Африци.

Државе и територије у Африци

	Северна	Алжир · Египат · Либија · Мароко · Судан · Тунис · Западна Сахара
	Западна	Бенин · Буркина Фасо · Зеленортска острва · Обала Слоноваче · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Сенегал · Сијера Леоне · Того
	Централна	Ангола · Камерун · Централноафричка Република · Чад · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Република Конго · Сао Томе и Принципе
	Источна	Бурунди · Комори · Џибути · Еритреја · Етиопија · Кенија · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Замбија · Зимбабве
	Јужна	Боцвана · Лесото · Намибија · Јужноафричка Република · Свазиленд
Зависне територије УК: Британска територија Индијског океана · Света Јелена · Француска: Мајот · Реинион ·Расејана острва · Португалија: Мадеира · Шпанија: Канарска острва · Шпанске суверене територије

Комонвелт (Commonwealth of Nations)

Антигва и Барбуда • Аустралија • Бахами • Бангладеш • Барбадос • Белизе • Боцвана • Брунеји • Камерун • Канада • Кипар • Доминика • Фиџи • Гамбија • Гана • Гренада • Гвајана • Индија • Јамајка • Кенија • Кирибати • Лесото • Малави • Малезија • Малдиви • Малта • Маурицијус • Мозамбик • Намибија • Науру • Нови Зеланд • Нигерија • Пакистан • Папуа Нова Гвинеја • Свети Китс и Невис • Света Луција • Свети Винсент и Гренадини • Самоа • Сејшели • Сијера Леоне • Сингапур • Соломонска Острва • Јужноафричка Република • Шри Ланка • Свазиленд • Танзанија • Тонга • Тринидад и Тобаго • Тувалу • Уганда • Уједињено Краљевство • Вануату • Замбија