Štafeta
Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
 |
|
Ritual nošenja štafete osmišljen je pre šezdeset godina i trajao je pune 42 godine (1945-1987). Štafetne palice, kao materijalni trag ove manifestacije, čuvaju se u Muzeju istorije Jugoslavije. Zbirka štafeta kojih ima preko 20000 bila je osnovna karakteristika Muzeja «25. maj» i njegovo obeležje, jer su zauzimale ceo zid jedne od muzejskih prostorija. Odluka Centralnog komiteta Saveza komunističke omladine Jugoslavije da se 25. maja 1945. svečano proslavi rođendan Josipa Broza Tita, bila je povod za prvu u nizu ovakvih manifestacija. Na predlog omladine Kragujevca, Odelenje za sport i fiskulturu organizovalo je masovna omladinska štafetna trčanja, širom Jugoslavije, sa idejom da mladi trčeći Predsedniku nose lepo izrađene palice i u njima rođendanske čestitke, sa željama za dug život i dobro zdravlje. Manifestacija koja je trajala skoro pola veka, ima tri karakteristična perioda: I Period «Titova štafeta», 1945 – 1956. II Period «Štafeta mladosti», 1957 – 1980. III Period «I posle Tita – Tito», 1981-1987.
«Titova štafeta»
U prvoj Titovoj štafeti, učestvovalo je 12500 omladinaca, koji su pretrčavši trasu dugu 9000 kilometara, Titu predali prvih devet štafetnih palica i Plavu knjigu sa 15000 potpisa omladine Šumadije. Te prve štafete predate su mu u Zagrebu, dok je narednih godina, sve do 1956. Tito lično primao poslednje nosioce štafete pred Belim dvorom u Beogradu, čemu je prethodio svečani doček na Trgu Republike.
Štafete prvog perioda su i najuzbudljivije, jer su originalne i raznovrsne, a autori su u većini slučajeva anonimni: pioniri, radnici, seoska omladina, vojnici... Drvo i metal su najčešći materijali izrade, a zvezda petokraka i plastična buktinja su obeležja koji su, po pravilu, postavljana na vrh. Štafetne palice su nošene rukama omladinaca, trasom koja je prolazila kroz sve krajeve zemlje. Pod vodom su ih nosili ronioci, planinari su ih uzdizali na najviše planinske vrhove, mornari nosili preko mora, padobranci sa njima iskakali iz aviona, a golubovi pismonoše nosili pisane poruke.
Javnost je putem radija i televizije, svakodnevno informisana o kretanju štafete i proslavama organizovanim u njenu čast. Na taj dan uručivana su i priznanja najboljima za značajna ostvarenja u toj godini. Pisane poruke su smeštane u unutrašnjost štafete i ima ih više nego štafeta jer je u neke stavljano i po desetak čestitki. One su raznovrsne i zanimljivije od stereotipnih poruka štafeta narednog perioda.
«Štafeta mladosti»
Na inicijativu Josipa Broza, Centralni komitet Narodne omladine Jugoslavije 1957. doneo je odluku da se 25. maj proslavlja kao Dan mladosti. Tako Titov rođendan postaje praznik omladine, a Titova štafeta Štafeta mladosti. Prva štafeta mladosti pošla je 5. maja 1957. godine iz Kumrovca, rodnog mesta Josipa Broza. Svake naredne godine, polazi iz drugog mesta, simbolično obeležavajući značajne datume i događaje iz istorije jugoslovenskih naroda i narodnosti, da bi je 25. maja, na završnoj svečanosti koja se održavala na stadionu JNA, Titu uručio najbolji među mladima te godine. Štafeta mladosti se, kao manifestacija, sve više institucionalizuje. Iako samu štafetnu palicu kreiraju istaknuti jugoslovenski umetnici (Karanović, Hadži-Boškov, Kučukalić, Kilić, Nemes, Soldatović, Murataj, Silađi, Braniselj, Dešpali, Delziha...) koji tu čast zaslužuju bilo konkursom, bilo pozivom, ona gubi svoju svežinu i maštovitost oblika koju je imala u I periodu i postaje uniformna, kao i poruke koje uz nju idu. «Republički ključ» je u izboru autora, kao i poslednjeg nosioca štafete bio neminovan. Štafeta mladosti 1980. godine,koja se u susret osamdeset osmom Titovom rođendanu,na dan njegove smrti 4. maja zatekla na putu po Hrvatskoj, prekinula je svoj put i položena je na odar primaoca u Skupštini SFRJ.
«I posle Tita – Tito»
Štafeta mladosti nastavlja svoj život i posle smrti Josipa Broza i postaje simbol ljubavi i odanosti njegovom delu. Sa zavetom Jugoslovena da će i ubuduće biti čvrsti i nepokolebljivi na Titovom putu, predaje se ispod portreta Josipa Broza, predsedniku Saveza socijalističke omladine Jugoslavije na stadionu JNA. Atmosfera u društvu se promenila i pisane poruke uz štafetu dobijaju prizvuk pesimizma. Pokreću se i polemike o daljoj sudbini manifestacije, a poslednju Štafetu mladosti 1987. godine prati skandal u koji su uključene i vojska i policija. Ponuđeni plakat za proslavu Dana mladosti, idejno rešenje ljubljanskog dizajnerskog ateljea «Novi kolektivizam», u stvari je bio prepravljeni nemački nacistički plakat, kopija dela «Treći rajh» Riharda Klajna. I sama štafetna palica nije ličila na štafetu, građevinu na četiri stuba nije bilo moguće nositi. Čak i rešenje koje je na kraju usvojeno, razlikovalo se od prethodnih štafeta. Urađena je od pleksiglasa, sa osam kapi krvi koje, gledano iz današnje perspektive, mogu nagoveštavati početak prolivanja krvi na ovim prostorima.
Ana Panić, kustos – istoričar umetnosti
