Андреј Тарковски

Из пројекта Википедија

Тарковски

Андреј Арсенијевич Тарковски (рус. Андре́й Арсе́ньевич Тарко́вский) (4. април 1932. - 28. децембар 1986.) је био руски филмски и оперски режисер, писац и глумац. Многи га сматрају једним од најзначајнијих и најутицајнијих руских филмских уметника и једним од највећих режисера у светској историји кинематографије.

[уреди] Стваралаштво

Убице (1958) - први филм који је снимио као студент, базиран на причи Ернеста Хемингвеја.
Концентрат (1958) - други студентски краткометражни филм
Парни ваљак и виолина (1960) - дипломски филм на академији, сценарио писан заједно са Андрејем Кончаловским
Иваново детињство (1962) - добитник златног лава за најбољи филм на фестивалу у Венецији 1962.године
Андреј Рубљов (1966) - епски филм о животу најпознатијег иконописца свих времена Андреја Рубљова
Соларис (1972) - научно-фантастични филм по роману Станислава Лема
Огледало (1975) - аутобиографски филм о кључним сценама из живота Тарковског.
Сталкер (1979) - инспирисан новелом Пикник покрај пута аутора Бориса и Аркадија Стругатског
Путовање у времену (1982) - документарни филм са сценаристом Toнином Гуером о снимању филма Носталгија.
Носталгија (1983) - поетска патња за породицом, животом и отаџбином
Жртвовање (1986) - филм о визији нуклеарне катастрофе и човековом одговору у духу на њу.

[уреди] Цитати

Тарковски ( у књизи Вајање у времену ) :

„Циљ сваке уметности је ... да објасни људима разлог за њихову појаву на овој планети; или, ако не да објасни онда бар да постави то питање. “

({{{2}}})

Време у времену: дневници

„Слика је импресија Истине, коју нам је Бог дозволио да видимо нашим слепим очима. “

({{{2}}})

1986.

„"...чини ми се да појединац данас стоји на раскршћу,суочен са избором да или настави са новим технологијама и бескрајним умножавањем материјалних добара, или да пронађе пут који ће водити духовној одговорности, пут који би на крају могао значити не само његово лично спасење већ очување друштва уопште; другим речима окретање Богу."“

({{{2}}})