Анкона
Из пројекта Википедија
Анкона (Италијански: Ancona) је град и лука у средишњој Италији на обали Јадрана. Главни је град истоимене покрајине и регије Марке са својих 101.800 становника (2004.). Име града грчког је порекла и значи "лакат".
Анкона је важна лука и значајан саобраћајни чвор у овом делу Италије. Налази се 210 km североисточно од Рима и 200 km јужније од Болоње. Град има аеродром.
[уреди] Историја
Анкону су основали Грци из Сиракузе 390. пне. и дали су јој име, које долази од грчке речи Αγκων, што значи лакат. Лука на истоку града била је заштићена са севера обликом као лакат. Грчки трговци су основали фабрику. У римско време ковали су властити новац и наставили су да користе грчки језик. Када је тачно постала римска колонија није извесно. За време Илирских ратова била је заузета као поморска база. Гај Јулије Цезар је заузео Анкону одмах након преласка Рубикона. Њена лука је била јако важна у царска времена, пошто је била најближе Далмацији. Проширена је у доба цара Трајана, који је изградио северни део кеја. У градњи је учесвовао Аполодор из Дамаска. На почетку се налазила тријумфална капија тј. Трајанов славолук.
Након пада Западнога римскога царства Анкону су нападали Готи, па Лангобарди, а касније и Сарацени. После сваке такве инвазије Анкона се поново обнављала. Била је део пентаполиса у Равенском егзархату. Касније су је освојили Франци. После 1000. постала је независна поморска република, која се често сукобљавала са Венецијом. Анкона је била олигархијска република којом је управљало 6 старијих, које су бирали делови града. Анкона је била у савезу са Византијом и са Дубровником. Била је довољно јака да се 1137., 1167. и 1174. одупрла царској војсци. Бродови Анконе учествовали су у крсташким ратовима. За време сукоба папа и царева у Италији Анкона је била на страни гвелфова. Анкона је углавном била слободна. Након Црне смрти 1348, Анкона је дошла у руке Малатасте. Малатеста је збачен 1383. Анкона је 1532. изгубила слободу и постала је део Папске државе. Симол папског ауторитета је била велика цитадела. Заједно са Римом и Авињоном Анкона је била једини град у Папској држави у коме су Јевреји могли остати након 1569., али живели су у гету.
[уреди] Главне знаменитости
- Катедрала светог Киријака, посвећена је 1128, а завршена је 1189. Представља лепу романескну грађевину, која је грађена у облику грчкога крста. Фасада има готски портал.
- Трајанов славолук , мраморна врата висока 18 m. Подигнута су 114-115. у част цара Трајана који је изградио луку и представља један од најбољих римских споменика у Марки. Нема више већине оригиналних бронзаних украса. Лук је широк само 3 метра.
- Лазарет је пентагонална грађевина из 1732. и покрива 20.000 m². Грађен је да би се заштитили од опасних заразних болестију, које би могле доћи бродовима. Касније се користио као војна болница.
- Епископска палата је место где је умро папа Пије II 1464.
- црква Санта Марија дела Пјаца има дотерану лучну фасаду из 1210.
Постоји и неколико готских грађевина као што су:
- црква Светога Франческа
- црква светог Августина
У Анкони је деловао и Ђорђио Орсини или Ђорђио Шибенски (познат и као Јурај Далматинац), који је радио у касном готичком стилу. Радио је на Ложи трговаца, а урадио је и кипове на порталу цркве светога Франческа.
[уреди] Спољашње везе
