Арпадовићи
Из пројекта Википедија
Арпадовићи су угарска династија. Владали су Угарским краљевством до 1301. Династија је добила име по војводи Арпаду (890. - 917.). Под водством Арпада Угри (Мађари) су се спустили од Прута, Дњестра и Буга у Панонску низију. Нису успјели да се пробију даље на запад, па су се окренули према југу према Хрватској и Далмацији. Свети Стефан Мађарски је био први мађарски краљ. Краљ Коломан је успио да завлада Хрватском 1102. и Далмацијом 1107.
Арпадовићи су често имали сукобе са хрватским племством, али и са Византијом и Венецијом. Са Византијом Арпадовићи су ратовали због Босне и Срема. Системом даровница Арпадовићи су исцрпили краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних велможа. У Хрватској се истичу кнезови Крчки, Брибирски (Шубићи), Гусићи, Бабонићи и други. Крајем 13. вијека владавина Арпадовића претворила се у расуло. Смрћу посљедњег Арпадовића Андрије III Млечанина 1301. завршава се линија ове династије на угарском пријестољу. Арпадовиће на угарском пријестољу мијењају Анжувинци.
[уреди] Арпадовићи
- Свети Стефан Мађарски (997-1038)
- Ладислав (1077 - 1095)
- Коломан (1095 - 1116)
- Стјепан II (1116 - 1131)
- Бела II (1131 - 1141)
- Гејза III (1141 - 1162)
- Ладислав II (1162 - 1163)
- Стјепан III (1172 - 1196)
- Емерик (1196 - 1204)
- Андрија II (1205 - 1235)
- Бела IV (1235 - 1270)
- Стјепан IV (1270 - 1272)
- Ладислав Куманац (1272 - 1290)
- Андрија III Млечанин (1290 - 1301).