Арпадовићи

Из пројекта Википедија

Статуа Árpáda у национал.меморијалном парку у Ópusztaszer, Мађарска

Арпадовићи су угарска династија. Владали су Угарским краљевством до 1301. Династија је добила име по војводи Арпаду (890. - 917.). Под водством Арпада Угри (Мађари) су се спустили од Прута, Дњестра и Буга у Панонску низију. Нису успјели да се пробију даље на запад, па су се окренули према југу према Хрватској и Далмацији. Свети Стефан Мађарски је био први мађарски краљ. Краљ Коломан је успио да завлада Хрватском 1102. и Далмацијом 1107.

Арпадовићи су често имали сукобе са хрватским племством, али и са Византијом и Венецијом. Са Византијом Арпадовићи су ратовали због Босне и Срема. Системом даровница Арпадовићи су исцрпили краљевску моћ, тако да је власт у земљи прешла у руке крупних велможа. У Хрватској се истичу кнезови Крчки, Брибирски (Шубићи), Гусићи, Бабонићи и други. Крајем 13. вијека владавина Арпадовића претворила се у расуло. Смрћу посљедњег Арпадовића Андрије III Млечанина 1301. завршава се линија ове династије на угарском пријестољу. Арпадовиће на угарском пријестољу мијењају Анжувинци.