Портал:Биологија/Шаблони
Из пројекта Википедија
| Мењање портала биологија |
|
|
|---|---|---|
|
Да бисте мењали страницу Портал:Биологија користите следеће шаблоне. Пажња
Линкови који служе за мењање дела странице замењени су линковима за мењање шаблона. Клице
У кратким чланцима везаним за биологију користите шаблон {{клица-биол}} а за чланке везане за медицину {{клица-мед}} . |
Изабрани чланак
Ензими су биокатализатори - они омогућују да дође до већине реакција ћелијског метаболизма, тиме омогућујући само постојање живота на Земљи. Mноге реакције које се одвијају у ћелијама организма су превише споре и водиле би (без присуства ензима) до другачијих продуката које организму или нису потребни или би му штетили. О значају ензима можемо судити и на основу тога, што недостатак појединих ензима узрокује болести или чак и смрт организма.
Слика месеца
Годишње доба
На северној Земљиној полулопти је тренутно фенолошки период пролећа. У овом периоду животиње се буде из зимског сна (хибернације). Метаболизам вишегодишњих биљака се убрзава, а из пупољака се развијају нови изданци. Прве зељасте биљке које се појављују, тзв. весници пролећа, су висибабе, кукурек, никсица, неке јагорчевине...
Биографија
Јосиф Панчић (5. април 1814 - 25. фебруар 1888) се родио у буњевачкој породици у селу Брибиру као четврто дете оца му Павла a матере Маргарите. Према предању, Панчићи су пореклом из Херцеговине и од давнина су се доселили у село Угрине, које се налази на северним огранцима Велебита у саставу општине Брибир.
Јосиф Панчић био је међу првим и најистакнутијим биолозима у Србији 19. века.
Углавном се бавио ботаником - током свога вишегодишњег рада открио је 102 и описао око 2.500 биљних врста, а објавио је више значајних дела о флори Србије. Године 1855. Панчић је први пут чуо да у Западној Србији постоји посебна врста четинара - оморика, која је касније по њему добила име Панчићева оморика.
Занимљивости
Да ли сте знали да...
- ...Сиви соко (на слици), најбрже живо биће на планети, може да развије брзину до 320 km/h.
- ...је кичмена мождина код човека дебљине прста?
- ...секвоје не расту само у Калифорнији, већ и у мањим скупинама у шумама Бразила, и спорадично у Мексику.
Зоолошки кутак
Лав мужјак се лако препознаје по гриви, може да тежи и до 250 килограма и достиже висину до 1,3 m. Женке су доста мање, теже до 180 килограма и не поседују карактеристичну гриву. Лавови су месождери који живе у родбинским чопорима који се састоје од женки, њихових потомака и мужијака који није са њима у родбинским везама и који им служи за размножавање. Женке лове за чопор. Младе женке се избацују из чопора када достигну полну зрелост.
Иако је познат под именом "краљ џунгле", лав је животиња отворених равница. Може се наћи у целој Африци. Ипак као врста лав је угрожен, и веће популације се јављају искључиво у националним парковима Танзаније и Јужноафричкој Републици.
Чланци
Најзначајније области биологије:
цитологија - биохемија - молекуларна биологија - генетика - ембриологија - физиологија - биоинформатика - биотехнологија - биофизика - ботаника - зоологија - микробиологија - микологија - морфологија - анатомија - антропологија - екологија - биогеографија - систематика - теорија еволуције - астробиологија
Категорије биологије
- Анатомија: Људски органи, Систем органа
- Биолози
- Биохемија и Молекуларна биологија: Лекови, Нуклеинске киселине
- Ботаника
- Вируси
- Генетика
- Гљиве
- Зоологија: Животиње, Зоолошки вртови
- Медицина: Болести, Лекови
- Молекуларна биологија
- Физиологија
- Цитологија
Ботанички кутак
Шљива је дрво из фамилије ружа (Rosaceae). Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (Prunus domestica L.), које су многобројне. Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима зван и само шљива), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем. Често се од плодова праве мармеладе и џемови. Велике површине шљивика могу се видети у Западној Србији и Шумадији. Филогенетски посматрано, шљива припада истом роду (Prunus) у који спадају и бадем, бресква, кајсија, вишња, трешња, ловорвишња и џанарика, а који као плод имају коштуницу. Род Prunus садржи неколико подродова, међу којима је и подрод Prunus, који се даље дели на три секције: Prunus (шљиве Старог Света), Prunocerasus (шљиве Новог Света) и Armeniaca (кајсије).
Потребни чланци
Уколико желите да помогнете у стварању портала биологија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области биологије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.
Потребно направити:
Палма - Груди - Змија - Кит - Коприва - Кртола - Љубичица - Лучење - Мајмун - Саса - Чулни систем
Авокадо - Астробиологија - Бреза - Вук - Гуштерача - Дисање - Жирафа - Зебра - Коњ - Кромпир - Краставац - Овца - Плави кит - Рибе - Ризом - Смоква - Тигар - Фламинго
Човек и медицина
Маларија је инфективна болест коју изазива сићушни паразит Plasmodium и то било која од четири врсте, колико их и постоји. Свака од ових врсти има своје специфичности, било према реакцији на медикаменте или према локацији у организму након инфекције, али и према ефектима које има по здравље човека.
Plasmodium falciparum је врста која се географски простире у тропским и субтропским подручјима, дакле око Екватора. Инфекција овим паразитом може угроити живот оболелог у току пар дана од уласка паразита у организам, а код паразита постоји резистенција на већину доступних медикамената, тако да терапија мора бити комбинована. Plasmodium vivax, P. malariae i P су преостале врсте, које нису тако опасне по човека. Постоје примјери успешног опоравка након месец дана, чак и без лечења признатим медикаментима. Налае се у свим тропским крајевима света, изузев Plasmodium ovale који је нађен само у западној Африци. Plasmodium vivax i P malariae се могу настанити јетри човека, што може изазвати додатне компликације и захтевати додатни медицински третман.
Преносник овог паразита, а и саме болести, је једна врста тропског комарца Anopheles mosquitoes, који уједом уноси истог у човека.
Историја биологије
Настанак термина генетика
Вилијем Бејтсон (William Bateson, 1861-1926), који је упознао научну јавност Британије са Менделовим радом 1900. године, први је употребио реч генетика у писму (1905. године), да означи поље повезано са наследношћу и варијацијама. Следеће године Бејтсон је реч употребио и у јавности.
У свом поздравном говору на Трећој конференцији о хибридизацији и узгоју биљака рекао је: „Предлажем овом конгресу да размотри термин генетика, који ефикасно указује да су наши напори посвећени објашњењу феномена наследности и варијације: другим речима физиологији постанка, са освртом на теоријске проблеме еволуциониста и систематичара, и примени у практичним проблемима узгајивача било животиња било биљака." Као резултат Бејтсоновог предлога, ова Конференција је постала позната као Трећа међународна конференција генетике.
Погледајте и BBC-јеву страницу о Бејтсону
