Гараши
Из пројекта Википедија
Гараши су село на северозападним обронцима планине Букуље и припадају територији Општине Аранђеловац, округу шумадијском са седиштем у Крагујевцу. Према попису из 2002. насеље је имало 605 становника (према попису из 1991. је било 677 становника). Од центра села до Аранђеловца има 11 км.
Садржај |
[уреди] Етимологија
Највероватније да је име Гараши настало од речи "гар" због начина обраде земље тј. претварања шума у њиве паљењем, а постоји верзија и да је први становник села био Никола Гараш. Први писани траг о овом месту сеже у XV век, тачније у годину 1476. а уцртано је на војној аустријској карти из XVIII века када се на њој нису налазила многа данашња већа места. Највећи прилив становништва је крајем XVIII и почетком XIX века, тачније за време Првог српског устанка.
[уреди] Историја
Ово изузетно лепо и живописно шумадијско село има богату историју у којој се никако не може заобићи породица Савић која је после сеобе из овог села понела са собом и презиме Гарашанин. Политичка историја породице Гарашанин почиње Хаџи Милутином Савић-Гарашанин (1762-1842), устаником из оба српска устанка, обор-кнезом јасеничким и чланом Државног савета за време кнеза Милоша. Његов син је Илија Гарашанин (1812-1874), вођа уставобранитеља, писац "Начертанија", министар спољних и унутрашњих послова и председник владе код обе српске династије. Илијин син Милутин (1843-1898) један је од оснивача Напредне странке и њен председник, председник скупштине, председник владе за време краља Милана Обреновића, посланик у Паризу и академик. Осим ове чувене породице гараши се могу подичити и једним од највећих српских реалиста Светоликом Ранковићем, сином гарашког свештеника Павла. За време свог кратког живота Ранковић је српској реалној књижевности подарио романе "Горски цар", "Сеоска учитељица", "Поручени идеали", сада екранизовану приповетку "Стари врускавац", затим "Ђавоља посла", прозно дело "Јесење слике" као и збирке песама. У скоро свим својим делима бавио се својим селом и његовим људима. У овом низу личности треба додати и Љубомира Плећевића, једног од првих српских авијатичара.
[уреди] Становништво
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 1,254 | |
| 1953. | 1,290 | |
| 1961. | 1,221 | |
| 1971. | 990 | |
| 1981. | 825 | |
| 1991. | 685 | 615 |
| 2002. | 677 | 605 |
Гараши имају око 600 становника који живе у око 300 домаћинстава. Присутне су дневне миграције због Гарашана који раде у граду и као и оних који викендом из града долазе у село, као и великог броја људи који нису пореклом повезани са овим селом али долазе у преко лета у своје куће за одмор.
[уреди] Знаменитости
На 10 км од Аранђеловца је 1976. подигнуто акумулационо Гарашко језеро за снадбевање водом Аранђеловца и околине. Језеро лежи на површини од око 65 hа, највеће дубине 22 m, порибљено је и представља омиљено излетиште грађана Аранђеловца заједно са базеном поред самог језера који у свом садржају има и спорске терене и угоститељски објекат. Даље путем ка центру села налази се спомен чесма подигнута Гарашанима палим у ослободилачким ратовима (Друга армија српске војске је 1918. године пред Церску битку била једно време смештена у овом селу под командом војводе Степе Степановића). Иза чесме, поред школе "Илија Грашанин" налази се храст лужњак стар око 300 година који је под заштитом државе и представља праву реткост српске флоре. Преко пута је необична атракција Паун-стена а низводно низ реку Букуљу налази се воденица из Ранковићеве приповетке "Ђавоља посла". На крају треба напоменути и најлепши објекат у селу Храм Св. Пророка Илије освештан 2005. године поред кога треба да се гради споменик Илији Гарашанину и Светолику Ранковићу.
| Насељена места општине Аранђеловац |
|---|
|
Аранђеловац • Бања • Босута • Брезовац • Буковик • Венчане • Врбица • Вукосавци • Гараши • Горња Трешњевица • Даросава • Јеловик • Копљаре • Мисача • Орашац • Прогореоци • Раниловић • Стојник • Тулеж |
