Горњи Вакуф-Ускопље
Из пројекта Википедија
Садржај |
[уреди] Географија
Горњи Вакуф је смештен у горњем току реке Врбас у Скопаљској долини која је дуга 27 km, а широка само 2 km. Окружен је планинама Враницом са источне и Радушом са западне стране. Лежи на четири реке: Врбасу, Бистричкој ријеци, Трновачи и Крушћици. Надморска висина општине је од 670 до 2112 м. Општине захвата површину од 402,7 km². По попису из 1991. године у Горњем Вакуфу је живело око 25 000 становника, претежно бошњачке (14000) и хрватске (10000) националности. Горњи Вакуф је пре хрватске агресије спадао у ред средње развијених општине, а након потписивања Вашингтонског споразума, нашао се у саставу Средњебосанског кантона.
Клима у Горњем Вакуфу је изузетно погодна за развој повртларских култура, а поготово купуса. Клима је, услед веће надморске висине (за око 100 м), близине великих планинских масива Вранице и Радуше оштрија у односу на умереноконтиненталну климу на подручју низводно уз Врбас. Ваља нагласити да је и хидролошка ситуација врло повољна што омогућава наводњавање.
[уреди] Становништво
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Горњи Вакуф имала је 25.181 становника, распоређених у 51 насељу.
Национални састав:
- Муслимани - 14.063 (55,84)
- Хрвати - 10.706 (42,51)
- Срби - 110 (0,43)
- Југословени - 158 (0,62)
- остали - 144 (0,60)
Национални састав становништва 1971. године, био је сљедећи:
укупно: 19.344
- Муслимани - 10.482 (54,18)
- Хрвати - 8.605 (44,48)
- Срби - 141 (0,72)
- Југословени - 18 (0,09)
- остали - 98 (0,53)
[уреди] Град Горњи Вакуф, 1991.
укупно: 5.344
- Муслимани - 3.274 (61,26)
- Хрвати - 1.805 (33,77)
- Срби - 80 (1,49)
- Југословени - 134 (2,50)
- остали, неопредијељени и непознато - 51 (0,95)
[уреди] Насељена мјеста
Батуша, Бистрица, Бојска, Бољковац, Борова Раван, Црквице, Цврче, Доброшин, Доња Ричица, Дражев Дол, Дуратбегов Долац, Душа, Гај, Галичица, Горња Ричица, Горњи Мрачај, Горњи Вакуф, Грница, Храсница, Хумац, Јагњид, Јелаче, Јелићи, Козице, Крупа, Куте, Лужани, Мачковац, Мрачај, Осредак, Пајић Поље, Палоч, Пидриш, Плоча, Подграђе, Придворци, Росуље, Сеферовићи, Сеоци, Смрчевице, Свилићи, Шугине Баре, Узричје, Вагањац, Валице, Вилић Поље, Вољевац, Вољице, Врсе, Застиње и Ждримци.
Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Горњи Вакуф у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ. На инсистирање хрватског дела становништва које град од рата назива Ускопље, прихваћен је службени нови назив града и општине Горњи Вакуф - Ускопље.
[уреди] Историја
[уреди] Постанак и историјски развој Горњег Вакуфа
Горњи Вакуф као градско насеље настао је крајем 16. века. Сам назив града указује на то да је његово оснивање повезано са институцијом Вакуфа.
За постанак Горњег Вакуфа важи аналогна ситуација као и са Доњим Вакуфом, Кулен-Вакуфом, Варцар-Вакуфом, Скендер-Вакуфом, Скуцаним Вакуфом (Сански Мост). Све ове вароши свој постанак имају захвалити Акту о увакфљењу којим се оснивала варош, и то обично прво изградњом џамије на тргу, а онда изградњом пратећих објеката.
Постанак Горњег Вакуфа је у најужој вези са вакуфом Мехмед-бега Сточанина, а то значи да је његова џамија била од фундаменталног значаја за оснивцање града. Према расположивим подацима Мехмед-бег је своју џамију завршио 1001. хиџретске године што одговара 1592 или 1593 години. Није познато како је упочетку изгледала џамија. Судећи по расположивим подацима претпоставља се да се радило о монументалном здању. Џамија је више пута рушена, а 1969 године на истом месту започела је изградња модерне џамије.
[уреди] Антички период
Крај око Горњег Вакуфа, као уосталом и цела Скопљанска жупа, је био одувек добро настањен. Плодност земље, богтство шумом и дивљачи по околним брдима, као и повољни услови за рударство учинили су овај крај привлачним за људска насеља. Већ пре наше ере, с обе стране горњег тока Врбаса се настањују Илири који остављају име селу Батуши недалеко од Горњег Вакуфа.
Археолошким истраживањима је установљено да око Горњег Вакуфа постоје трагови античког живота и остаци зграда тако густи да се може помишљати на већи број мањих насеобина са већим центром. Вести античких писаца о добијању злата у провинцији Далмацији су се првенствено односиле на област средњобосанског рудогорја и у њој поготово на планину Враницу и њено подножје око Горњег Вакуфа. Можда је и то један од разлога зашто су Римљани смјестили чувену станицу или пункт Ad Matricem на месту данашњег Горњег Вакуфа, куда је пролазио пут Салона-Сирмиум.
[уреди] Средњовековни период
Овај крај, односно шире узевши жупа Ускопљеу Летопису Попа Дукљанина, у делу у којем се описује regnum sklavorum (Склавинија), који је настао почетком XI века, налази се први историјски спомен Ускопља. Наводи се како је хрватски краљ Михајло Крешимир II. опустошио жупе Ускопље, Луку и Плеву. Босански бан видевши да се не може с њим борити, побјегне угарском краљу. Како наводи летописац, Крешимир заузима целу Босну и владаше њоме.
Поред повољног географског положаја и природних богатстава један од разлога који је довео до формирања Вакуфа био је војно-стратешке природе, јер је у свим периодим турске владавине ово подручје било угрожено од Млечана и ускока, те је било неопходно формирати центар који ће имати улогу војне крајине.
[уреди] Први и Други светски рат
У Првом и Другом светском рату Вакуф је претрпио значајна разарања и људске губитке, што од пожара што од борбених дејстава. Горњи Вакуф је први пут ослобођен 12. јула 1942. године и тај датум се славио као Дан ослобођења опћине.
Након рата почео је брзи развој привреде као и самог града. Пре хрватске агресије на Босну и Херцеговину општина Горњи Вакуф је спадала у ред средње развијених општина бивше Југославије.
[уреди] Образовање
Основна школа ’’Горњи Вакуф’’ је једна од најстаријих основних школа у Босни и Херцеговини. Школа је основана 1889. године, а настава се одвијала у једној босанској кући (мештани су је звали ’’стара пошта’’). Године 1895. је изграђена прва школска зграда која је носила назив Основна пучка-народна школа. У току свог постојања више пута је паљена и уништавана.
У Горњем Вакуфу, такође постоји и средња школа.
[уреди] Спортски тимови
Иако је Горњи Вакуф мали град, он је пре рата имао веома развијен спорт. У граду је пре рата постојао клуб ФК "Слога" који се такмичио у I и II републичкој лиги. Други клуб по популарности био је РК "Слога", који се такмичио у II па у I републичкој лиги. Од објеката у граду је постојао фудбалски стадион "Кошуте" за преко 3000 гледалаца.
[уреди] Референца
Подаци о становништву дати су из књиге Народносни састав становништва СР Босне и Херцеговине, по општинама и насељеним мјестима, према попису из 1991. године, билтен бр.234, издање Републичког завода за статистику, Сарајево 1991., који на жалост не постоје на интернету, па долази до честе забуне и мењања података, јер су на интернету објављени подаци првих прелиминарних резултата и то по месним заједницама, што није свакако официјелни резултат. Службени подаци о националном саставу становништва свих општина у БиХ, 1991. године, дати су на страници Попис становништва Босне и Херцеговине из 1991. године.
