Даросава
Из пројекта Википедија
Даросава је сеоско насеље у општини Аранђеловац Шумадијског округа. Према попису из 2002. насеље је имало 2,023 становника (према попису из 1991. је било 2,095 становника). Према српском етнографском зборнику, књига LIX, налази се северозападно од планине Букуље на граници Јасеничко – Колубарског слива. То је алувијална котлина са 2992 хектара, испреплетана брежуљцима, благим падинама, шумовитим косама и узаним равницама којима теку омање реке сливајући се у реку Пештан, највећу притоку Колубаре. Село је опасано брдима Шутица (472 м), Орловица (482 м) и делом Вагана (463 м) са југоисточне стране, затим са истока десном притоком Пештана – Радовим потоком све до Жутог оглавка(355 м) и даље северозападним венцом брдима Дрењак, Медведњак (350 м) до брда Главице (344 м), са западне стране потоком Златовац и брдом Остењак (254 м), и узводно реком Пештан. Све притоке ове реке су нестабилне са водом а има их са обе стране корита. Леве притоке су потоци: Шутица, Плочник, Хајдучица и Ваган а десне су: Радов поток, Драшковац, Тресавац, Велика Црна река, Пословчица и Даросавица. Природна плодност земљишта и рудно богатство привлачило је људе још у праисторијско доба да се ту настане. У долини Велике Црне реке нађена су неолитска камена оруђа у облику чекића . У потезу Дубрава материјални остаци Римљана указују на постојање насеља у долини реке Даросавице. Старо римско гробље са надгробним натписом по предању указује да је било насеље Дубровчана (мајстора) са ковницом у Златовцу, рудником олова на Руднику и златне жице у Оњегу. На Оглавку (Старо село) има трагова Мађарског гробља и бакарног новца, што говори о помору мађарског народа у време насилног насељавања Угара на овим просторима. Турски цар Мехмед је 1454. године овладао овим просторима од Острвице до Београда, а 1521. године Турци су преузели Београд од Угара и сав народ депортовали у околину Цариграда, тако да су предели запустели. Оно мало народа што је остало или се доселило, 1690. године је побегло преко Саве и Дунава вођени патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Први назив Даросава нађен је записан у XVII веку према O. F. Ebselvic – у и то написано као ”Tarassawa“. Постоји више верзија о настанку имена села: прва верзија је да је у Крагујевачкој нахији уграбљена девојка и дарована селу; друга верзија је да се волеше Дара и Сава па откуд год иђаше наглас се дозиваше; трећа, а и најпоузданија верзија је да се насеље у Селишту увећало уз реку Даросавицу по којој је и добило име Даросава. Прво насељавање настаје у Боћинцу, потез Селиште (Старо село) између Златовца и Медведњака. Насеље се развијало досељавањем и прираштајем и тако се проширило до Велике Црне реке. У књигама је забележено и то да је постојбина шљиве црвењаче (ранке) Даросава, те се по њој и зове Даросавка. Сигурно најзначајнији културно-историјски споменик је црква брвнара - Храм Светих апостола Петра и Павла.
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 2,602 | |
| 1953. | 2,358 | |
| 1961. | 2,474 | |
| 1971. | 2,526 | |
| 1981. | 2,426 | |
| 1991. | 2,095 | 2,067 |
| 2002. | 2,076 | 2,023 |
 |
Овај незавршени чланак Даросава, везан је за село у Србији. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
| Насељена места општине Аранђеловац |
|---|
|
Аранђеловац • Бања • Босута • Брезовац • Буковик • Венчане • Врбица • Вукосавци • Гараши • Горња Трешњевица • Даросава • Јеловик • Копљаре • Мисача • Орашац • Прогореоци • Раниловић • Стојник • Тулеж |
