Династија Немањића

Из пројекта Википедија

Немањићи
од Србије

Држава	Србија
Звања	Велики жупан, Краљ, Цар
Оснивач породице	Стефан Немања
Еноблирање	непознато
Порекло	српскo
Данашњи потомци	директних нема

Немањићи су средњевековна српска династија која је најдуже владала Србијом. Династија је названа по Стефану Немањи, оснивачу династије који је био даљи потомак династије Војислављевића. У династији има једанаест владара, с тим што се династија наставља бочном, женском линијом у династију Лазаревића, а касније и Бранковића, који владају Србијом до у касни петнаести и прву половину шеснаестог века.

Садржај

1 Владарска лоза Немањића
- 1.1 Бочна линија Немањића, по женској линији
- 1.2 Бочна епирска династија
2 Породични грб
3 Родослов династије Немањић
4 Види још
5 Спољашње везе

[уреди] Владарска лоза Немањића

Лоза Немањића, фреска из манастира Дечани.

Династија је дала једанаест владара.

Владари:

велики жупан Стефан Немања, велики жупан 1166-1199.
краљ Стефан Првовенчани, велики жупан 1199-1215., краљ Србије 1215-1228. (са прекидом)
краљ Стефан Радослав, краљ Србије 1228-1234.
краљ Стефан Владислав, краљ Србије 1234-1243.
краљ Стефан Урош I, краљ Србије 1243-1276.
краљ Стефан Драгутин, краљ Србије 1276-1282., касније краљ Срема)
краљ Стефан Урош II Милутин, краљ Србије 1282-1321.
краљ Владислав II, 1321-1325. краљ Срема, и непризнати краљ Србије
краљ Стефан Урош III Дечански, краљ Србије 1321-1331.
цар Стефан Урош IV Душан, краљ Србије 1331-1346., цар Срба, Бугара и Грка 1346-1355.
цар Стефан Урош V Нејаки, цар Србије 1355-1371.

Династија је владала Србијом од 1166 до 1371.

1166-1199. Стефан Немања
1199-1228. Стефан Првовенчани
1228-1234. Стефан Радослав
1234-1243. Стефан Владислав
1243-1276. Стефан Урош I
1276-1282. Стефан Драгутин
1282-1321. Стефан Урош II Милутин
1321-1325. (Владислав II, као непризнати краљ Србије)
1321-1331. Стефан Урош III Дечански
1331-1355. Стефан Урош IV Душан (краљ до 1346.)
1355-1371. Стефан Урош V Нејаки

[уреди] Бочна линија Немањића, по женској линији

Бочна линија Немањића, по женској линији, унуке Немањиног сина Вукана Милице:

Кнез Лазар Хребељановић (1371-1389)
Деспот Стефан Лазаревић (1389-1427)

Кћерка кнеза Ларара, Мара удала се за великаша Вука Бранковића и са њим имала потомке који су владали Србијом:

Деспот Ђурађ Бранковић (1427-1456)
Деспот Лазар Бранковић (1456-1458)
Деспот Стефан Бранковић (1458-1459)

[уреди] Бочна епирска династија

Симеон Синиша је Душанов син из брака са Маријом Палеолог, па се осећао више Грком него Србином. Од Душана је на управу добио Епир којим је владао до 1369. године као самостални деспот. Имао је два сина Стефана и Јована Уроша који је као монах Јосаиф основао Метеоре и са његовом смрћу 1423. године изумире ова бочна линија Немањића.

[уреди] Породични грб

Породични грб Немањића представљен је двоглавим белим орлом на црвеном пољу, који је највероватније преузет од Византијске династије Палеолога.

[уреди] Родослов династије Немањић

Генеалогија Немањића

Стефан Немања, велики жупан, се оженио Аном (монахиња Анастасија) и са њом имао синове Вукана, Стефана Првовенчаног, Растка (касније Свети Сава) и две ћерке.

Вукан Немањић је имао синове Ђорђа, Стефана, Димитрија (Дмитра), Владина и Растка. Само је жупан Димитрије имао потомке, сина Вратислава, Вратислав кнеза Димитрија Вратка, а Димитрије сина жупана Николу и ћерку Милицу (која се удала за кнеза Лазара Хребељановића).

Краљ Стефан I Немањић се прво оженио Евдокијом, ћерком византијског Цара Алексија III Анђела, али је после узео за жену Ану Дандоло, унуку млетачког дужда Енрика Дандола. Са Аном је имао синове Радослава Немањића, Владислава Немањића, Предислава и Уроша I и ћерку Комнину. Краљ Радослав је за жену узео Ану Комнину, ћерку солунског деспота и цара Теодора I Анђела. Краљ Владислав Немањић је за жену узео Белославу, ћерку бугарског цара Асена II и са њом имао Стефана, Десу и још једну ћерку (која је била удата за Ђура Качића, омишког кнеза). Предислав се замонашио и постао епископ хумски архиепископ српски Сава II.

Краљ Урош I Немањић је оженио Јелену Анжујску и са њом имао синове Драгутина, Милутина и Стефана. Краљ Драгутин Немањић, сремски краљ, био је ожењен Каталином, ћерком угарског краља Стефана V, и са њом имао Владислава, Уроша (касније монах Стефан), Јелисавету (удату за Степана I Котроманића) и још једну ћерку (удату за Павла Шубића). Владислав је прво био ожењен Аном Морозини, а касније ћерком ердељског војводе Ладислава Апора. Краљ Милутин Немањић, се женио пет пута: прва жена му је била Јелена (српкиња, властелинског рода), друга је била ћерка господара Тесалије Јована I Анђела, трећа Јелисавета, ћерка угарског краља Стефана V, четврта Ана, ћерка бугарског цара Георгија I Тертера, и пета Симонида, ћерка цара Андроника II Палеолога. Са Симонидом је имао синове Стефана Дечанског и Константина, и ћерке Ану (удала се за Михаила Шишмана, бугарског цара) и Зорицу. Стефан Дечански је прво био ожењен Теодором, ћерком бугарског цара Смилца, али се после венчао Маријом, ћерком византијског Паниперсеватса Јована Палеолога. Са Маријом је имао Душана, Синишу, Јелену (удата за Младена III Шубића) и Теодору (удата за деспота Дејана). Цар Душан Силни је био ожењен Јеленом, сестром бугарског цара Јована Александра, и са њом имао сина Уроша II Немањића и Симеона Синишу. Урош се оженио Аном, ћерком влашког војводе Александра.

Симеон Синиша Палеолог, био је ожењен Томаидом, ћерком Јована II Орсинија и Ане Палеолог, и са њом имао Јована Уроша, Стефана Дуку и Марију Ангелину Дукену (била удата за Тому Прељубовића, деспота Јањине, а затим за Исаила дел Буонделмонти). Стефан Дука је био ожењен ћерком Франческа Ђорђија, маркгрофа Бодонице.

Од две ћерке Стефана Немање, једна се удала за деспота Манојла Анђела, касније епирског цара, а друга за неког Асена, са којим је добила Константина Тих Асена (бугарски цар).