Екатарина Велика
Из пројекта Википедија
- За остале употребе, погледајте Екатарина Велика (вишезначна одредница).
| Екатарина Велика (ЕКВ) | ||
 |
||
| Држава порекла | СФРЈ | |
| Музички жанр | рок | |
| Период каријере | 1982. - 1994. | |
| Чланови | Милан Младеновић Маргита Стефановић Бојан Печар |
|
| Издавачка кућа | РТВ Љубљана ПГП РТБ |
|
Екатарина Велика (скраћено ЕКВ) је била рок група из Београда и једна од најзначајнијих рок група на простору бивше Југославије.
Садржај |
[уреди] 1982-1985: Катарина II
Катарина II је настала 1982. године у Београду. Групу су након распада бенда Шарло Акробата формирали певач Милан Младеновић, гитариста Драгомир "Гаги" Михајловић, басиста Шваба Радомировић и бубњар Душан Дејановић. Назив потиче од имена Гагијеве неузвраћене љубави, девојке Катарине. Током 1982. бенду се придружује клавијатуристкиња Маргита "Маги" Стефановић. Радомировић убрзо потом прелази у Ду Ду А, а Душан Дејановић у Дисциплину кичме, те бубњеве једно време свира Бранко "Манго" Куштрин. Почетком 1983. на место бубњара долази Иван "Вд" Вдовић, бивши бубњар Шарла акробате, а басиста постаје Бојан Печар, чиме је формирана коначна ритам секција бенда.
Свој први албум, Катарина II, група издаје почетком 1984. године. Албум добија позитивне критике, али не постиже велики комерцијални успех због комплексног, уметничког и интровертног стила. Убрзо након његовог изласка долази до поновне промене састава: Вд напушта групу, а Гаги одлази у војску. На место бубњара долази Иван "Фирчи" Феце те у новом саставу група започиње своју прву југословенску турнеју. Почетком 1985, по повратку из војске, Гаги одлази из бенда и као нолсилац права на име "Катарина II", ускраћује бенду даље право на његово кориштење. Нови назив групе постаје "Екатарина Велика" (скраћено "ЕКВ").
[уреди] 1985-1989: Пробој и врхунац популарности
1985. године, група издаје свој други албум, Екатарина Велика. На овом албуму је присутна промена у звуку групе. Музика је постала бржа и енергичнија, али је задржала особине које ће бити карактеристика свих ЕКВ албума: суптилност и осећајност саме музике и поетичне, интроспективне стихови Милана Младеновића. Јављају се и први хитови: "Очи боје меда", "Tattoo", "Модро и зелено" и "Ходај".
Група 1986. године издаје албум С' ветром уз лице. Овај албум је био много успешнији него претходна два и донео је велики број хитова: Буди сам на улици, Ти си сав мој бол, Као да је било некад, Новац у рукама, Стваран свет око мене. По изласку албума, групу напушта Иван Феце и на његово место долази Иван Ранковић Рака. Албум је био веома брижно испродуциран, са јаким акцентом на клавијатурама и свеопштом ведром атмосфером. Уследила је успешна турнеја, овековечена на албуму EKV 19LIVE!86, издатом 1987. године.
Након ове турнеје долази до још једне промене бубњара — на место Ивана Ранковића долази Срђан - Жика Тодоровић из Дисциплине кичме, и 1987. године излази албум Љубав. Нови продуцент, Аустралијанац Теодор Јани, донео је нов, агресивнији звук са много већим акцентом на гитарама. Албум је донео прегршт хитова: "Земља", "Љубав", "7 дана". На овом албуму стихови већ почињу да одсликавају атмосферу благе узнемирености, посебно у песми "Тонемо", где су готово депресивни.
1989. година доноси албум Само пар година за нас. Албум је у почетку био оштро критикован због стилског понављања претходног албума и једноставнијих песама, што је протумачено као покушај комерцијализације. Међутим, овај албум се ипак разликује од свог претходника по знатно мрачнијој атмосфери. Доминирају теме страха, несреће и свеопштег осећања да је пропаст близу, као да је ЕКВ предосећала распад државе, грађански рат, санкције и сва друга зла 90-их. Ипак, овај период је био врхунац популарности за ЕКВ. Песме "Круг", "Пар година за нас" и "Срце" постале су хитови, а ЕКВ је проглашена за групу године по избору часописа Pop-Rock.
[уреди] 1990-1994: Опадање и крај
Почетком 1990. године, групу напушта Срђан Тодоровић, а на његово место долази Марко Миливојевић. Међутим, убрзо након тога група је претрпела много значајнију промену: басиста Бојан Печар, један од саставних чланова триа који је од 1982. године истрајавао уз све промене бубњара, преселио се у Лондон. Овај догађај је био шок за групу и сматра се почетком њеног краја.
1991. године група издаје албум Дум дум, најмрачније ЕКВ остварење. Бас гитару је на албуму одсвирао студијски и џез басиста Бата Божанић. Албум је настао у време распада државе у којој су чланови групе живели и стварали и свеопшта атмосфера горчине која се тих дана осећала на просторима тада већ бивше СФРЈ се рефлектовала на овој плочи. 1993. група издаје свој последњи албум Неко нас посматра са Драгишом Ускоковићем на бас гитари. Албум је представљао знатну промену у звуку, и донео је топлу, поп атмосферу.
У првој половини 1994. године ЕКВ паузира, док Милан Младеновић одлази у Бразил и тамо са својим пријатељем Митром Суботићем Субом и бразилским музичарима снима албум Angel's Breath који ће бити издат 1995. године. На лето се враћа у Србију, након чега је било планова о новом ЕКВ албуму "Поново заједно", али до тога никад није дошло. Милан је открио да је оболео од рака панкреаса и 5. новембра 1994. године је умро у Београду. ЕКВ је престао да постоји.
[уреди] Након распада
1997. године се појављује албум Live '88 са снимцима са последња два концерта са турнеје 1988. у Новом Саду и Загребу. Током 1998. издавачка кућа EKV Records почиње да поново објављује оригиналне студијске албуме ЕКВ-а са бројним додатним песмама. Појављује се и компилација Као нада, као говор, као море.
1998. године у Лондону је од срчаног удара умро Бојан Печар, а 19. септембра 2002. године је у Београду умрла Маргита Стефановић. Првобитни бубњар Ивица Вдовић је умро 1992. године, и једини преживели члан првобитне поставе је Драгомир Михајловић.
ЕКВ је својом музиком значајно утицала и још увек утиче на младе бендове у Србији. Ипак, многи бендови су углавном безуспешно покушавали да просто ископирају њихов стил и квалитет.
[уреди] Дискографија
[уреди] Студијски албуми
 |
 |
||
 |
[уреди] Живи албуми
 |
 |
 |
[уреди] Компилације
 |
 |
 |
