Железнице Србије

Из пројекта Википедија

Железнице Србије су јавно предузеће чија је главна делатност обављање промета роба и путника на железничким пругама у Србији. Укупна дужина пруга у Србији је 4.347 км, од чега је електрифицирано 1.387 км (32%).

Железничка мрежа у Србији се заснива на ширини колосека од 1.435 mm, а сви остали системи колосечних ширина су напуштени почевши од 1964. године када је донет план о модернизацији железнице у СФРЈ. Прва деоница која је елктрифицирана је била од Београда, преко Шида, до Загреба, а пуштена је у саобраћај 31. маја 1970. године.

[уреди] Историја

Према одредбама Берлинског конгреса и железничке конвенције Ристић-Андраши из 1878. године Србија је била дужна на у року од три године направи железницу. После неуспешног покушаја владе Јована Ристића, напредњачка влада Милана Пироћанца склопила је уговор о изградњи и финансирању железнице са тада напредним друштвом Генералном унијом из Париза јануара 1881. године.

Уговор о зајму био је на 100 милиона франака/динара, са курсом од 71,4%, каматном стопом од 5% и роком отплате обвезница 50 година. Километар пруге од Београда до Врања плаћан је 198 хиљада динара. Годину дана касније, јануара 1882, Генерална унија је банкротирала, а Србији је претила велика штета. Ипак, до ње није дошло, пошто је посао преузела друга француска фирма, а и стечајна маса била је знатна. Радови су настављени по плану. 23. августа 1884. године (4. септембар по грегоријанском календару) из Београда за Ниш пошао је први воз у Србији. Тог дана у Јагодину је воз из Београда стигао у 15ч 30 мин. Пут од Београда до Јагодине трајао је 4ч 41 мин.

Редован саобраћај је успостављен 3. септембра и то се слави као Дан железничара (15. септембар по грегоријанском календару).