Малави

Из пројекта Википедија


Застава	Грб

Мото: Unity and Freedom (Јединство и слобода)

Химна: О Боже благослови нашу земљу

Слика:LocationRepublic of Malawi.png

Главни град

Лилонгве

Службени језик енглески , Чичева

Независност: Од УК
6. јул 1964.

Површина

- Укупно 118.484 km² ({{{површина поредак}}}.)

- Вода (%) 20.6%

Становништво

- 2005. 12.884.000 (69)

- Густина 109/km²

Валута Кваша

Временска зона UTC +2

Интернет домен

.mw

Позивни број +265

Република Малави (The Republic of Malaŵi) је држава у источној Африци. Граничи се са Танзанијом на севру, Мозамбиком на истоку, југу и западу, и Замбијом на северозападу. Нема излаз на море, али Језеро Малави заузима око једне петине територије и протеже се дуж већег дела источне границе.

[уреди] Историја

Португалци су у XVI веку открили језеро Малави, ово откриће је касније додељено Давиду Ливингстону који је открио језеро 1859. После тога је шкотска презбитеријанска црква отворила више мисија око језера. 1878. група трговаца из Глазгова је основала компанију „Компанија Афричких Језера“ да би осигурали снадбевање Мисија.

1883. конзул британске владе је акредитован код „Краљева и Шефова Централне Африке“, а 1881. Британци су основали Протекторат Британска Централна Африка. и 1907. Протекторат Њасаланд. Иако су Британци задржали контролу током прве половине XX века, период су обележили бројни и неуспешни покушаји да Малави стекне независност. Афричка елита која се школовала у европским и америчким школама је створила 1944. Њасаланд Афрички Конгрес. Током 1950−их притисак за независност је повећан када се Њасаланд спојио са Северном и Јужном Родезијом 1953. и створио Централноафричку Федерацију. 1958. доктор Хастингс Камузу Банда постаје лидер Њасаланд Афричког Конгреса који постаје Конгресна Партија Малавија. 1959. Банда је послат у затвор Гвело због својих политичких активности, али је пуштен 1960. да би учествовао на уставној конференцији у Лондону. 15. априла 1961. Конгресна партија је освојила изборе у законодавном савету, добивши тако контроку извршног савета Њасаланда.

На другој уставној конференцији у Лондону 1962. британска влада даје Њасаланду право на самоопредељење. Банда постаје премијер 1. фебруара 1963. док Британци још увек контролишу финансије, безбедност и правни систем земље. Федерација Родезије и Њасаланда је поништена 31. децембра 1963. и 6. јула 1964. проглашена је независност и Малави приступа Комонвелту. Две године касније, Малави усваја нови устав са једнопартијским системом, и Банда постаје први председник. 1970. Банда је проглашен доживотним председником Конгресне Партије, а 1971. доживотним председником Малавија.

Притисак цркава Малавија и међународне заједнице је довео до референдума 14. јуна 1993. на коме су грађани изабрали нови вишепартијски систем. На првим слободним изборима 17. маја 1994. победио је Бекили Мулузи лидер партије Уједињени Демократски Фронт (УДФ), који је формирао владајућу коалицију са партијом Алијанса за Демократију. Коалиција је распуштена јуна 1996. али неки њени чланови остају у влади.

На новим изборима маја 2004. побеђује кандидат партије УДФ, Бингу ва Мутарика, али како нема већину у парламенту ствара владу националног уједињења са више других партија. Бингу ва Матарика напушта партију УДФ, званично због значајних разлика у погледу кампање против корупције коју је започео председник.

[уреди] Административна подела

Малави је подељен у три региона који су подељени у двадесет седам дистрикта.

• Централни регион: Деџа, Дова, Касунгу, Лилонгве, Мчинџи, Нкотакота, Нчеу, Нчиси и Салима

• Северни регион: Читипа, Каронга, Ликома, Мзиба, Нката Беј, Румфи

• Јужни регион: Балака, Блантире, Чиквава, Чирадзулу, Мачинга, Мангочи, Муланџе, Мванза, Нсанџе, Тиоло, Фаломбе, Зомба

Мапа државе

[уреди] Географија

Око 20% површине Малавија чини језеро Малави, треће језеро по величини у Африци, у језеру се налазе острва Ликома и Чизумулу која припадају Малавију иако се налазе у територијалним водама Мозамбика. Река Шире почиње на јужном крају језера и улива се 400 km јужније у реку Замбези. Друга већа језера су Чилва 2500 km², Маломбе 390 km² и Чиута 200 km².

Малави је једна од подсахарских држава са највећом густином насељености. Лилонгве, главни град Малавија од 1971, има популацију од преко 400000 становника. Сва министарства, парламент и председник државе се налазе у Лилонгвеу. Блантире је остао главни трговачки центар и највећи град, он је 1966 имао 109000 становника, а 1998 скоро 500000. У њему се налази Врховни суд.

Клима Малавија је суптропска. Кишна сезона траје од новембра до априла. Од маја до октомбра кише постају ретке. Од октомбра до априла клима је топла и влажна дуж обала језера, као и у долини реке Шире и у зони Лилонгвеа, влажност у остатку земље је слабија. Од јуна до августа, у области око језера и на југу земље, температура је пријатно топла, у остатку земље ноћи могу бити хладне са темпратурама од 5° до -14°С.

Малави има пет националних паркова: Кап Маклир, Касунгу, Ленгве, Ливонде и Ника.

[уреди] Економија

[уреди] Демографија

Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:

Малави

Државе и територије у Африци

	Северна	Алжир · Египат · Либија · Мароко · Судан · Тунис · Западна Сахара
	Западна	Бенин · Буркина Фасо · Зеленортска острва · Обала Слоноваче · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Сенегал · Сијера Леоне · Того
	Централна	Ангола · Камерун · Централноафричка Република · Чад · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Република Конго · Сао Томе и Принципе
	Источна	Бурунди · Комори · Џибути · Еритреја · Етиопија · Кенија · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Замбија · Зимбабве
	Јужна	Боцвана · Лесото · Намибија · Јужноафричка Република · Свазиленд

Зависне територије УК: Британска територија Индијског океана · Света Јелена · Француска: Мајот · Реинион ·Расејана острва · Португалија: Мадеира · Шпанија: Канарска острва · Шпанске суверене територије