Static Wikipedia February 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Web Analytics
Cookie Policy Terms and Conditions Манмохан Синг - Википедија

Манмохан Синг

Из пројекта Википедија

Манмохан Синг је председник владе Индије од 22. маја 2004. до сада ( новембар 2006.). Сматрају га архитектом модерне Индије због економске либерализације коју је покренуо 1991. док је био министар финансија. Рођен је 26. септембра 1932. у Гаху у Западном Пенџабу у данашњем Пакистану. Члан је партије Индијски Национални Конгрес. Први је Сик, који је постао председник владе.

Економиста је по професији и једно време је радио у ММФ-у. Магистрирао је 1954. у Чандигару у Пенџабу. Поново је дипломирао у Кембриџу 1957., а докторирао је 1962. у Оксфорду. Најобразованији је од свих досадашњих индијских председника влада. Због свога рада у УН-у, ММФ-у и другим међународним организацијама јако је цењен у свету. Био је министар финансија у влади Нарасима Раоа и њему се приписује заслуга у реформи индијске економије током финансијске кризе. Током власти Баратија Џаната Партије ( БЏП ) био је лидер опозиције од 1998. до 2004.

[уреди] Економске реформе и успон на власт

Касних 1980их био је гувернер централне банке Индије, а министар финансија је постао 1991. у влади Нарасима Раоа. Сматра се архитектом реформи које је почела спроводити влада, којој је на челу био Нарасима Рао. Економска либерализација од Синга и Раоа отворила је пут директним страним инвестицијама. Индија се дотад налазила у тешкој кризи са великим дефицитом у спољнотрговинској размени. Девизне резерве земље су биле исцрпљене. Због тога није могла лако да плати доспеле рате вањским кредиторима. Почеле су припреме да се златне резерве Индије ставе као хипотека у Банк оф Енгланд да би се добио новац неопходан Индији да плаћа доспеле обавезе. Решење те кризе Синг и Нарасима Рао су нашли у економској либерализацији. Либерализација из 1991. је била први корак у серији либерализација, које су уследиле током 1990их и 2000их. Индија је достигла високи степен раста и велике девизне резерве. Иако је економска либерализација била успешна Нарасима Рао је поражен на изборима, јер га је велики део народа сматрао корумпираним.

[уреди] У опозицији и избори 2004

Манмохан Синг је остао у Конгресној партији, иако је био маргинализован и трпео је сталне поразе на изборима 1996, 1998 и 1999. Није се придружио побуњеничком крилу партије, кад се много водећих политичара Конгресне партије побунило против избора Соње Ганди за вођу опозиције и председника Конгресне партије. Соњу Ганди су националисти почели нападати због њеног италијанског порекла. Иако је тада изгледало да Конгресна партија нема будућности Синг је остао у њој и помогао је у реформи партијске платфоме и организације.

Конгресна партија у коалицији са другим партијама добила је парламентарне изборе 2004. , највише захваљујући сиромашнијем становништву разочараном БЏП партијом, која се окренула средњој класи. Соња Ганди је тада била лидер Конгресне партије и очекивало се да она постане председник владе. Није пристала да буде председник владе и уместо тога именовала је Манмохана Синга. Постао је председник владе 19. маја 2004.

[уреди] Председник владе

Сингова влада се фокусирала на смањење буџетског дефицита, али с друге стране за сиромашне сељаке је створио програм опроста дугова. Економском и пореском политиком потакао је велику економску експанзију. Лансирао је кампању смањења верских напетости и конфликта у Индији и почео је политички подржавати мањине као муслимане или хришћане. На вањском плану наставио је мировни процес са Пакистаном, а то се осети по смањеном тероризму у Кашмиру. Ојачане су везе и са САД, Кином и ЕУ. Међутим Индија није успела да добије подршку кључног савезника Русије током захтева за стално место са правом вета у Савету Безбедности УН-а.

Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu