Масакр у Кравици

Из пројекта Википедија

Спаљена Српска православна црква у Кравици

Масакр у Кравици, српском село у близини Братунца, Република Српска, Босна и Херцеговина, десио се два пута у историји. Први пут током Другог светског рата, када је село Кравица са околином десетковано од стране муслимана и преко 500 људи је убијено. Због тога у ово село од Другог светског рата муслиманска нога није закорачила и село је било познато по томе.

7. јануара 1993, на Божић, муслиманске снаге тадашње армије БиХ, од око 3000 војника, предвођене ратним злочинцем Насером Орићем су напале село које је бранило, све што је могло да носи пушку али не више од 300 људи. У неравноправној борби штитећи одступницу око 1000 избеглица из Кравице, али и становника околних села Шиљковићи, Јежештица, Бањевићи погинуло је 49 људи.

Насер Орић и његови војници у разрушеној Кравици

Најмлађи међу њима Владимир Гајић је имао само четири године, Богићевић Новица четрнаест, Владимир Стојановић 78, Ристо Поповић 73, док је најстарија Мара Божић имала 84. Рањених је било 82 док је током целог рата Кравица изгубила 158 мештана.

Спаљено је 690 кућа и помоћних објеката, црква је сравњена са земљом, уништена су гробља, чак су и гробови прекопани. Пре паљевине је извршена општа пљачка.

Избеглице у збегу су по највећој зими и дубоком снегу, прегазили реку Дрину и спас нашли у Србији.

Крајем фебруара 1993 координираном акцијом војске Републике Српске, започета је јака контраофанзива и после 70 дана окупације Кравица је ослобођена. Тек тада су мештани села Кравице на братуначком гробљу могли да сахране своје мртве.

Председник Србије, Борис Тадић, је први званичник Србије који је 2006. године присуствовао помену кравичким жртвама. До данас нико из међународне заједнице није посетио Кравицу.

Према наводима тужиоца међународног суда у Хагу, Карле дел Понте погинули су углавном српски војници и „нешто“ цивила.

Био је то увод у Масакр у Сребреници...