Новопазарско поље
Из пројекта Википедија
НОВОПАЗАРСКО ПОЉЕ, котлина у Јужној Србији, у рашкој области, око града Новога Пазара и развалина старога Раса, у поречју реке Рашке, левог притока Ибра.
Цела котлина Н. П., са поречјем реке Рашке, обухвата површину од 1.288,20 km² . У њеном средишњем делу, у котластом поречју реке Рашке, одваја се право Н. П. као централна котлиница, која се од развалина старога Раса, на саставу Рашке и Себечеве, па до Петрове Цркве ниже Новог Пазара, пружа око 8 км. Њено најниже дно, у алувијалној равници Рашке, у апсолутној висини 510—550 м, широко је 700—800 м. Овај централни део целе котлине, чинио је у овоме крају жупу Рас, са истоименим жупским средиштем, чије се име касније проширило на цијелу стару српску државу (Рашку).
Велика котлина Новопазарског поља, или старога Раса, заграђена је на истоку, према Ибру, планинским масивом Рогозне, на југу, према Старом Колашину у Рожајском Ибру, омеђена је Јарутом и огранцима Рогозне, на западу се диже пространа крашка висораван Пештер, у чијем продужењу на северу чини Пометеник прелаз према Сјеничком Пољу, на сјеверу је на старој граници планина Голија, а на северо-истоку, између ове и Рогозне, долина Рашке притиче Ибру.
Н. П. је изузетно велико и плодно поље у пространом планинском пределу старе Рашке (или Новопазарског Санџака), које је састављено од самих збијених динарских планинских вијенаца и великих висоравни. У том планинском подручју Н. П. има нешто мало оштрију климу, која је на околном земљишту, све до Рогозне, изнад Ибра и Косова Поља, права планинска клима, оштра и дугих и снежних зима. Сакривено и чврсто ограђено са свих страна, а уз то плодно, право Н. П. било је природом одређено да буде привредно и политичко средиште великог планинског и сточарског подручја старе Рашке. Око правог Н. П. звездасто се стичу многобројни притоци ријеке Рашке, и тако омогућују лак пријелаз из Н. П. у све суседне крајеве.
Кроз Н. П. води стари босанско-македонски пут, главна комуникација старе Рашке, а у турско је доба била и најважнија веза Босне са Цариградом. Преко Н. П. водио је и стари дубровачки пут, главна веза многих српских крајева са Јадранским Приморјем, који је од старога Раса, касније званог Трговишта (Пазаришта), а под Турцима од Новог Пазара, одавде једнини краком ишао преко Ибра, Копаоника и Топлице за Ниш, а другим, преко Рогозне, поред Јелеча, Бањске и Звечана, силазио на Косово Поље и водио даље за Ново Брдо.
Близу Ђурђевих Ступова је сумпоровита хипертерма Бања (49° Ц), која се још одржала као пратилац некадашње вулканске акције. У близини себечевског раседа, на супротној страни котлине Н. П., више Себечева је село Глухавица, средњевњковна Глуха Вас, старо средиште великих железних рудника, који су радили све до у турско доба. Рудници су у Глухавици радили и у старије доба под Турцима, који су овдје у тврђави још 1396 поставили свога кадију, а на тргу своју царину, тада још на територију Вука Бранковића. Ту се помињу турски трговци и у 15 веку (1441, 1451, 1458). У 16 веку и све до пред крај 17 вијека глухавички рудници снабдијевали су железом коваче и пушкаре у Новом Пазару, а онда су опустели (1689). И на котлинском ободу Н. П. према Ибру, на планинском масиву Рогозне, има на страни изнад Бањске старих железних рудника који су под Турцима опустели. Великим масивом Рогозне ишла је до 1874 граница босанског вилајета.
Више правог Н. П., изнад старога Раса и Сопоћана, у изворном крају Рашке налази се, испод палеозојских шкриљеваца Јарута у тријаском вапненцу, краско Коштан-Поље. Ту је изворна челенка Рашке, преображена претварањем у крас вапненачког земљишта, у право крашко поље. Вода Коштан-Поља подземно отиче, а у близини Сопоћана, на граници вапненца и шкриљевца са кварцитом, избија из пећине у облику јаког врела воклијскога типа. То је сликовито врело Рашке, које се водопадом око 8 м висине руши у велики пакленски лонац, и даље отиче долином испод манастира Сопоћана.
У средњем делу велике котлине Н. П., око 7 км западно од Новог Пазара, а на саставу реке Рашке и Себечеве, у врх правог Н. П., лежао је, на месту данашњих развалина Пазаришта (Трговишта), стари град Рас, по коме се прва српска држава звала Рашком. За развалине старога града Раса, по коме се подручје Н. П. и сада зове Расом, везане су многобројне народне традиције из доба Немањића, Краљевића Марка и Хреље Крилатице. У Н. П. или старом предјелу Расу налази се и неколико најзнаменитијих и најстаријих српских средњевековних цркви: Петрова црква, око 11 км североисточно од Новог Пазара, на пространој тераси с леве стране ријеке Дежеве Ђурђеви Ступови, око 5 км северозападно изнад Петрове цркве, на старој вулканској главици западно од ријеке Дежеве; Сопоћани, око 14 км западно од Новог Пазара, у близини врела Рашке, а изнад развалина старога Раса. У подручју Н. П., на ријеци Дежеви, у старој жупи Пнући,. налазили су се немањићки двори Дежева. Поред познатих старих путева у Н. П., народ спомиње и Краљев Пут, који је од града Раса водио преко Новог Пазара и према Голији.
