Пашино брдо
Из пројекта Википедија
Пашино брдо, некад називано и Лекино брдо у Београду, је велико брдо и насеље у јужном делу града, изнад Душановца (према Каленић пијаци).
У подножју Пашиног брда налази се Душановац. Ту је административни центар општине Вождовац. Ту се налази зграда општине, суд, специјални суд, полицијска и ватрогасна станица, дом здравља "Вождовац", робна кућа, а у близини је и Душановачка пијаца. Налази се на територији градских општина Вождовац и Врачар.
Углавном предратна породична градња, мада су током социјалистичког периода изграђене неке стамбене зграде, углавном по ободу. Током последње декаде старе куће се све више (из почетка) дограђују и надзиђују, а касније потпуно руше и на њиховом месту се зидају велики објекти махом неприкладне величине. Насеље је раније било познато по својим многобројним липама.
Млађе генерације памте Пашино брдо као оно на које је Малеш (тада млађани Срђан Тодоровић, који је тапкао карте и мислио да личи на Стива Меквина, отишао да отпрати своју нову девојку и лоше прошао). На Пашином брду се налази кућа у којој је почетком 90-тих снимана породична серија "Срећни људи".
Садржај |
[уреди] Име
 |
За више информација погледајте Пашина чесма. |
Топоним Пашино брдо настао је у првој половини 19. века по догађају из првог српског устанка када су устаници, тада далеко изван града, на једном извору сустигли београдског Сулејман-Пашу. Извор, а касније чесма, је постепено добио назив Пашина чесма, а потом и брдо. Занимљиво је рећи да данашње схватање појма "Пашино брдо" не обухвата простор на коме се налази Пашина чесма. После другог светског рата, име је промењено у Лекино брдо, по Александру "Леки" Ранковићу који се за време окупације ту наводно скривао. Током 90-тих година су промењена имена бројних МЗ, тј. враћена су предратна, па је тако и Лекино брдо добило свој стари назив.
[уреди] Положај
Пашино брдо лежи између долине некадашњег Чубурског потока уместо кога се данас налази изграђена улица Јужни булевар и котлине којом је некада протицао Мокролушки поток. Према даначњим орјентирима, Пашино брдо ограничавају улица Јужни булевар, улица Стефана Првовенчаног (аутопут), Устаничка улица, улица Римска, улица Војислава Илића и улица Господара Вучића.
Значајније улице на Пашином брду су:
- Устаничка улица
- Крушевачка улица
- Улица Господара Вучића
- Улица Максима Горког
У непосредној близини насеља се налази чувени Плави мост.
[уреди] Пашино брдо кроз време
[уреди] Настанак насеља
У доба првог српског устанка Пашино брдо је било једно од ненасељених брда крај Бeограда.
Тако је и било све док 1921. године Заложна, Грађевинска и Прашка банка нису откупиле пољопривредна имања која су се налазила на Пашином брду и финансирале парцелисање и уређивање земљишта као и просецање улица. Плацеве су потом продале повољно и то уз трогодишњу отплату.
Овакви услови су привукли средњи слој грађанства као што су чиновници, трговци, занатлије и радници, који су покуповали плацеве и потом се настанили у овом делу града. Пошто су улице биле просецане правилно, тако су и куће зидане на плански начин што је довело до тога да никне скромно и лепо уређено предграђе.
Пашино брдо је пре рата добило и званичан статус предграђа под називом "Предграђе Војводе Степе". Радови на комуналном уређењу насеља су трајала током целог међуратног периода. Улице су биле регулисане и калдрмисане, уведена је и канализација, па је чак и обданиште било изграђено. Школа се, међутим, није изградила.
[уреди] Савезничко бомбардовање
Након савезничког бомбардовања Београда у Другом светском рату, на Ускрс 16. априла 1944. године, многи београђани су потражили спас на периферији града, што је некима дошло главе месец дана касније тј. 18. маја када се десило најжешће бомбардовање савезника после поменутог Ускршњег бомбардовања када је Пашино брдо, уз Душановац, Котеж насеље, Неимар и Чубуру, било међу најтеже погођених делова града иако у близини није било војних објеката. Тога дана је био четвртак, тмуран и кишовит дан. Бомбардовање је започето изјутра у 9 часова и 55 минута, а током двочасовног бомбардовања изгинуло је преко 1 000 особа. Гинули су сви редом, деца, жене, мушкарци, старије особе. Пашино брдо је било бомбардовано још 3. септембра 1944. године, а тада су бомбардовани још и Котеж, Неимар, Душановац, Раковица, Карабурма и улице око главне железничке станице и овога пута је бомбардовање трајало 2 сата.
[уреди] Црква на Пашином брду
Још давне 1935, на иницијативу Живојина Радосављевића (учитеља у пензији и секретара Одбора за изградњу великог храма Светог Саве и члана Друштва за унапређење предграђа „Војводе Степе“) покренута је иницијатива за подизање верског објекта у овом крају. Преовладало је мишљење да то треба да буде капела, у уверењу да ће она свакако припомоћи да се брже дође до храма. Одабрана је зграда власништво бившег министра војске Бојовића у улици Господара Вучића број 89. Објекат је закупљен, опремљен иконостасом из старe цркве Светог Саве и 8. децембра 1935. године капела је освећена. Првобитни иконостас замењен је 1959. године новим (Резбарска школа са Охрида, дуборез, висок 3,5 метара, широк 4,5).
После рата, (17. маја 1947.) Црквена општина у Београду је од Карла Хусника, купила парцелу и почела да прикупља средства за подизање будућег храма. Изабрана је најлепша локација на брду - на хрбату брда, на месту на коме се налазила некадашња чешка колонија, a данас окретница тролејбуса бр. 22 ГСП-а, између улица Требињске, Крушевачке и Колашинске. Међутим, земљиште је национализовано, са образложењем да ће се на овом земљишту подићи парк, што и јесте учињено (све до првих година XXI века, то и јесте био парк). После овакве одлуке Народног одбора града Београда, Црквена општина је откупила зграду у којој се већ налазила капела (22. септембар 1953.).
Тако се догодило, да је та привремена црква, данас храм Свете Тројице, дуго година била и једина. Тек 2000. године (након што је 1994. парцела враћена СПЦ), коначно је отпочела изградња нове цркве на Пашином брду, по пројекту архитекте Љубице Бошњак, да би тај храм, храм Светог Преображења Господњег, био освештан током 2005. године.
[уреди] Месне заједнице
МЗ које се налазе на Пашином брду су:
- МЗ Пашино брдо, раније МЗ Давид Пајић
- МЗ Тешићево купатило, раније МЗ Раде Кончар
- МЗ Виногради, раније МЗ Браћа Ковач
- скоро цела МЗ Шумице, раније МЗ Веселин Маслеша
- део МЗ Душановац, раније МЗ Народни херој Владимир Томановић
- део МЗ Врачар
- део МЗ[тражи се извор], раније МЗ Војислав Илић
[уреди] Јавни објекти на Пашином брду
Општина Вождовац, 5. општински суд (за општину Вождовац и општину Барајево), V Општинско јавно тужилаштво, Специјални суд, Централни затвор, Одељење унутрашњих послова Вождовац, Ватрогасна Бригада, Хотел "Србија", некадашња РК "Душановац", ДЗ "Вождовац", ДЗ "Вождовац"-Шумице, Дом за децу и омладину "Моша Пијаде"-дом за децу без родитеља, Међународни комитет Црвеног крста, Факултет безбедности (раније "Факултет цивилне заштите", пре тога "Факултет одбране и заштите", а пре тога "Факултет народне одбране"), Научни институт за ветеринарство Србије, Завод за заваривање, 8.београдска гимназија (раније 9. БГГ), 2. економска школа, Текстилна школа, Школа за негу лепоте( налази се у некадашњој ОШ "Максим Горки"), ОШ "Душан Дугалић", ОШ "Јанко Веселиновић", ШОМО "Петар Коњевић", Народни Универзитет "Светозар Марковић", Библиотека "Петар Коцић" (општинска библиотека Врачара), огранак "Слободан Марковић"-Либеро Маркони(раније огранак "Филип Кљајић"), Библиотека "Доситеј Обрадовић" (општинска библиотека Вождовца), централа и огранак "Милорад Панић Суреп", Центар за културу и спорт "Шумице", Спортско друштво "Вождовац" (преко пута 8. гимназије), стадион ФК "Синђелић", стадион ФК "Обилић"-"Милош Обилић", парк шума-"Шумице", Чешки парк (сада црквена порта на окретници двадесетдвојке), Храм Преображења Господњег, Храм СВ. Тројице, Пошта Београд 11, Пошта Београд 32, Пошта Београд 107
[уреди] Види још
- Општина Лекино брдо - истоимена општина која је постојала у краћем времену после 2. светског рата
- Историја општина Србије - списак некадашњих општина и општина чије се оснивање предлаже
- Општина Вождовац
- Општина Врачар
- Београд
