Православна црква у Крушевици
Из пројекта Википедија
Црква сабора светог архангела Гаврила у Крушевици је верски монумент власотиначког краја. У црквеном саставу је 1858. године отворена школа манастирског интернатског типа, у црквеним конацима. После је школа одвојена од цркве и данас поред четвороразредне, постоји и осморазредна „Карађорђе Петровић“ у коју похађају деца из суседних села: Доњег Дејана, Црнатова, Равног Дела, Бољара и Крушевице.
Према старим записима, сматра се да је крушевачка црква основана тридесетих и четрдесетих година XIX. века. Ђорђе Петровић - Црнобарац, тадашњи преседник општине, сакупљао је прилог за доградњу црквеног трема, а да је 1893. године урађен и живопис. Цркверно звоно је у дворишту цркве. Ливено је 1885. године за време владавине Краља Милана I.
Црква је 1923. године реновинирана на интервенцију оца Јована и тадашњег преседника општине Алексе Славковића и то сакупљањем добровољног прилога, јер је тада био попустио темељ цркве. Залагањем свештеника Радивоје Давинића, 1931. године у црквеном дворишту подигнут је парохијски дом. Захваљујући Спаски Краинчанићу из Власотинца, подигнута је стара црквена кућа и ограђена велика порта. Црква је страдала за време Првог светског рата. Последњу поправку цркве извршио је отац Зоран Стојановић (данашњи архијерески намесник власотиначки) док је служио при овој цркви и овде живео са својом породицом крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година XX. века.
Постојале су две парохије: крушевичка (Велика Крушевица, Црнатово, Бољаре, Црна Бара) и дејанска (Дејан, Равни Дел и мала Крушевица). Крушевачка парохија је 1924. године имала 2278 душа, а дејанска 1882 душа.
Свештеници који су служили при овој цркви:
- Поп Стојан (пре ослобођења од турака 1878.).
- Поп Коста (такође пре ослободјења 1878.),
- Поп Станко Цоцин „от дејан“ (око 1866.),
- Онуфије Поповић (1875.-1895.),
- Михајло Стефановић, парох дејански (око 1893.),
- Димитрије Ц. Здравковић (1895.-1915.),
- Марко Фисић , парох дејански (око 1908.),
- Јован Поповић (од око 1908.),
- Јован Милојковић (1919.-1923.),
- Радивоје Давинић (1924.-1952.),
- Николај Базбај (руски емигрант),
- Добривоје Шушулић, парох крушевачки (пред крај XX. века)
- Зоран Стојановић (данашњи арх. намесмик власотиначки, који данас у XXI. веку опслужује ове парохије).
У време партијског комунистичког система тадашње СФРЈ, негде седамдесетих година партијски неистомишљеници и просветни радници у селу Крушевица су са одобрењем тадашњег свештеника Зорана Стојановића играли фудбал за тадашњи сеоски клуб који се такмичио у општинској лиги. Комунистичка партија је казнила просветаре који су додатно имали проблема на радном месту у сеоској школи, а свештенику је било забрањено да игра фудбал са омладином.
[уреди] Види још
[уреди] Референце
- Др Јован Ф. Трифуновски - „Села и становништво у доњем сливу Власине“; Лесковачки Зборник, број 15, стр. 11-12.
- Податке о Крушевици и његовом становништву оставио је антропогеограф Трифуновски , који је ранијих шездесетих година XX. века боравио у Крушевици, а резултате својих истраживања публиковао у оквиру горе поменутог рада.
- Драган Д. Видосављевић – „Црква сабора светог архангела Гаврила у Крушевици“, Власотиначки Зборник(2) из 2006. године.
- Подаци о оснивању крушевачке цркве и њеном деловању у времену под турцима, као и о свештеницима-просветитељима и борцима за националну слободу тога времена у власотиначком крају.
