Приједор
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||
Приједор је поткозарска општина и уједно град који се налази у сјеверо-западном дијелу Босне и Херцеговине. Општина у цјелини припада српском ентитету, Републици Српској.
Садржај |
[уреди] Географија
[уреди] Положај
Сам град смјештен је у алувијалној долини ријеке Сане и Гомјенице у сјеверозападном дијелу Републике Српске, између планина Козара и Грмеч. Ова алувијална долина у народу је позната као Приједорско поље и издужена је у правцу исток-запад. Са сјевера је ограничавају обронци планине Козаре.
[уреди] Рељеф
Највиша тачка општине је 978 m врх Лисина (Козара), а најнижа тачка 136 m Приједор (град). Издуженост општине у правцу север-југ је 32 km, а у правцу ист-запад - 46 km.
[уреди] Површина
Општина се простире на 834 квадратна километра и по величини је на другом мјесту у Републици Српској.
У самом граду данас живи нешто више од 65 000 становника, а на подручју цијеле општине 127 000 становника. Од тога, 25 000 су избјеглице и расељена лица.
[уреди] Насеља општине
 |
Насеља општине Приједор | |
|---|---|---|
| Алишићи | Бабићи | Бистрица | Бишћани | Божићи | Брђани | Брезичани | Бришево | Буснови | Цикоте | Црна Долина | Чараково | Чејреци | Чиркин поље | Ћела | Дера | Доња Драготиња | Доња Равска | Доњи Гаревци | Доњи Орловци | Доњи Волар | Гаћани | Гомјеница | Горња Драготиња | Горња Јутрогошта | Горња Пухарска | Горња Равска | Горњи Гаревци | Горњи Јеловац | Горњи Орловци | Горњи Волар | Градина | Хамбарине | Хрнићи | Јаруге | Јелићка | Југовци | Калајево | Камичани | Кевљани | Козарац | Козаруша | Криваја | Ламовита | Љескаре | Љубија | Мало Паланчиште | Марићка | Марини | Миљаковци | Миска Глава | Нишевићи | Ништавци | Омарска | Орловача | Пејићи | Петров Гај | Приједор | Ракелићи | Раковчани | Раљаш | Расавци | Ризвановићи | Саничани | Шурковац | Тисова | Томашица | Трнопоље | Велико Паланчиште | Зецови | Жуне | ||
[уреди] Сусједна мјеста и градови
| Костајница (60 km), Загреб (173 km), Беч (547 km) |
Коз. Дубица (33 km) | Градишка (90 km), Будимпешта (474 km) |
| Нови Град (32 km) |  |
Козарац (13 km), Омарска (20 km), Београд (336 km) |
| Љубија (8 km), Трст (412 km) |
Сански Мост (33 km) | Бања Лука (48 km), Сарајево (250 km) |
[уреди] Историја Приједора
 |
За више информација погледајте Историја Приједора и Приједор (Турско доба). |
Историјски, Приједор је, такође, са својим селима, одувек био бастион слободарства, буна, устанака и одбране о чему свједоче I и II свјетски рат, те задња дешавања на подручју бивше Југославије.
Први пут у историјским документима Приједор се, истина као земљана утврда, помиње у ратним извјештајима грофа Адама Бацанија за вријеме Бечког рата од 1683. до 1699 године. Међутим, археолошка грађа указује да његово постојање датира још из времена предисторије и доласка Римљана у ове крајеве првенствено због нових освајачких подухвата. Али, и због експолатације гвоздене руде која је, претапана у великим топионицама Салоне, Сисције и Сирмијума. Веома брзо Приједор постаје значајан - трговачко занатски центар захваљујући римским путевима и пловности ријеке Сане, али понајвише првој жељезничкој прузи у бившој БиХ изграђеној 1873. године у вријеме барона Хирса. Један вијек послије, тачније 1882, готово цијели град изгорио је у великом пожару па су аустроугарске власти 1901. године донијеле први урбанистички план по коме је Приједор изграђен као савремено насеље без махала и уских сокака.
Као први већи индустријски капацитет помиње се пилана изграђена 1883. године изнад Козарца, а већ 1891. године основано је прво пољопривредно друштво и перадарска фарма, једини у то вријеме у аустро-угарској Босни и Херцеговини. Почетак XX вијека донио је нове индустријске објекте и предузећа као што су "Прва крајишка творница цигле и цријепа" коју је 1926. године основало једно српско акционарско друштво. У исто вријеме један српски трговац оснива и прво извозно предузеће. Ријеч је о извозу живежних намирница и живине у Европу. Вриједно је поменути да је у том времену основана и чувена столарска радионица "Антонијевић", као и прво кондиторско предузеће које је послије II свјетског рата прерасло у Фабрику кекса и вафла "Мира". На почетку XX вијека Приједор има сва обиљежја урбане градске средине. Приједорски Срби још више развијају трговину и банкарство, а да би сачували свој национални идентитет и традицију, имућне газде и трговци улажу свој капитал и име у културни и национални препород и подижу културне установе и институције. Јос 1834. године Приједор је имао српску основну школу која је заједно с тзв. комуналном (основаном 1891. године) прерасла у државну школу 1919. године. Пододбор "Просвете" основан је 1902. године, а негдје у исто вријеме основана је прва штампарија и "Прва српска штедионица д.д.", па затим још три основне школе и забавиште, односно женска занатска школа, док је Гимназија основана 1924. године.Само пет година касније, 1907. године основано је друштво за тјелесно васпитање које је наредне, 1908. године, добило име "Српски Соко". Године 1885. основано је и пјевачко друштво "Вила" за које је химну написао Алекса Шантић, а музику је компоновао тада најпознатији живи српски композитор Јосиф Маринковић. Приликом преноса костију Стевана Мокрањца 1923. године "Вила" је на такмичењу југословенских хорова у Београду освојило другу награду.
У току II свјетског рата приједорски крај је претрпио огромна разарања. Пред офанзивама хрватских усташа и Немаца голоруки српски народ је бјежао у збјегове на планину Козару. Ратна фотографија Жоржа Скиригина Мајка са Козаре остала је потресно свједочанство на страдање српског народа Поткозарја. Усташе су са Козаре одвеле у смрт око 60.000 невиних српских цивила. Међу њима је било око 11.900 дјеце. Након рата на платоу Мраковица подигнут је величанствен споменик жртвама фашистичког терора. Дио планине Козаре проглашен је за национални парк.
Национални парк Козара, ријека Сана и прекрасни крајолици туристички су адути приједорског краја и цијелог Поткозарја.
Дакле, без обзира на археолошке ископине из римских и предримских времена и времена Мезеја, без обзира на некрополе из млађег и старијег бронзаног доба, античке и позноантичке некрополе, као и неке трагове средњовјековних грађевина Приједор је варошица из новијег доба, заправо град XIX и XX вијека.
[уреди] Привреда
Према привредној структури општина Приједор је центар индустријско-пољопривредног региона који сачињавају поткозарске општине Козарска Дубица, Нови Град и Српска Костајница, те један мањи дио подгрмечких општина Крупа на Уни и Сански Мост. Окосницу привредног развоја чини рударство, целулоза, дрвнопрерађивачка, метална и текстилна индустрија. И прије рата и сада Приједор је и у културном, образовном и спортском погледу регионални центар Поткозарја.
[уреди] Становништво
|
За више информација погледајте Демографија Приједора. |
Попис становништва из 1991.
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Приједор имала је 112.543 становника, распоређених у 71 насељу.
Национални састав:
 |
Срби | Муслимани | Хрвати | Југословени | остали |
|---|---|---|---|---|---|
| ~1971~ | 46.487 (47,47%) | 39.190 (40,02%) | 8.845 (9,03%) | 1.458 (1,48%) | 1.941 (2,00%) |
| ~1981~ | 45.279 (41,59%) | 42.129 (38,69%) | 7.297 (6,70%) | 10.556 (9,69%) | 3.607 (3,33%) |
| ~1991~ | 47.581 (42,27%) | 49.351 (43,85%) | 6.316 (5,61%) | 6.459 (5,73%) | 2.836 (2,54%) |
[уреди] Политика
Послије потписивања Дејтонског Споразума, општина Приједор у цјелини ушла је у састав Републике Српске.
[уреди] Скупштина општине
Посљедњи локални избори су одржани у октобру 2004. године. Број посланичких мјеста у скупштини општине Приједор износи укупно 31 мјесто.
| Расподјела мандата у скупштини општине Приједор | ||||||
| СНСД | СДС | ДНС | СДА | ПДП | СРСРС | СПРС |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 9 | 7 | 5 | 3 | 2 | 2 | 1 |
[уреди] Образовање
Први облици организованог образовног процеса датирају још из 19. вијека. Тако је већ 1834. године Приједор имао "Српску основну школу" као најстарију основну школу у Босни и Херцеговини, која је касније са тзв. Комуналном школом (основана 1898. године) 1919. године прерасла у "Државну школу".
Најзначајнија школска институција, приједорска Гимназија основана је 1923. године, а у периоду послије Другог свјетског рата постојала је и "Женска занатска школа".
У граду постоји предшколска установа, дјечији вртић "Радост" гдје свакодневно борави преко 500 приједорских малишана.
Приједор има и високошколске установе, као што су Виша медицинска и Виша пословна школа, те Рударско-геолошки одсјек Технолошког факултета из Бања Луке.
[уреди] Основне школе
| ОШ Бранко Радичевић, П. | ОШ Бранко Ћопић, Д.А. | ОШ Бранко Ћопић, П. | ОШ Вук Караџић, О. |
| ОШ Градина, Омарска | ОШ Десанка Максимовић | ОШ Доситеј Обрадовић | ОШ Драган Вујановић, С. |
| ОШ Ђорђе Натошевић - спец. | ОШ Јован Дучић. Лам. | ОШ Јован Цвијић. Бре. | ОШ Младен Стојановић Г.Љ. |
| ОШ Нела Бојанић, Л. | ОШ Петар Кочић | ОШ Петар П Његош, Бус. | ОШ Петар П. Његош, Мар. |
| ОШ Петар П. Његош, Г.М. | ОШ Петар П. Његош, Кри. | ОШ Ћирило и Методије, Трн. |
[уреди] Средње школе
- Гимназија "Свети Сава", Николе Пашића 6, (052) 240 480
- Ђорђе Натошевић - специјална, Краља Александра 6, 052/212-557
- Економска школа, Вука Караџића 16, (052) 211 325
- Електротехничка школа, Николе Пашића 4а, 052/234-926
- Машинска школа, Б. Хрнчића бб., (052) 213 944
- Медицинска, технолошка и грађевинска школа, Николе Пашића бб, (052) 215 940
- Музичка школа, Б. Нушића 9, 052/233-228
- Пољопривредно-прехрамбена школа, Николе Пашића 4, 052/221-557
- Угоститељско-економска школа, Вука Караџића 16, 052/211-325
[уреди] Насеља Града Приједора
Поред центра Приједора, који се такође може подјелити у поједине мање четврти, у Приједору постоје и идућа насеља:
| Насеља града Приједора |  |
||
|---|---|---|---|
| Аеродромско насеље | Гашића насеље | Гомјеница | Кокин град | Пећани | Пухарска | Рашковац | Свале | Стари град | Тукови | Урије | Чиркин поље | |||
[уреди] Спољашње везе
- Званична презентација општине ((sr)), ((en))
- Мапа града Приједора
Координате: 44° 59′ Сј.,16° 43′ Ис.
