Равни Дел
Из пројекта Википедија
Равни Дел је село у Општини Власотинце, Јабланички округ, југоисточна Србија.
На планинској заравни, благих падина планининског огранка Букове главе, са леве стране реке Власине, простире се планинско село Равни Дел, на надморској висини око 700 метара.
Садржај |
[уреди] Инфраструктура
Равни Дел је повезан са макадамским путем са асфалтним путем Власотинце-Свође. Макадамски пут односи вода после сваке веће кише, па је прилаз селу отежан током кишног периода. Село је електрифицирано, а има и водовод здраве пијаће воде са планинских извора.
Село је засељено из села Крушевица, где су преко реке Власине, прво биле појате за стоку, да би касније постале куће за породице.
У почетку је било само 12 колиба, да би се потом изградиле куће, које су биле покривене сламом. Село се састоји из махала: Витиште (по вителу на који се љускало на Сирниће-верски празник), Бара, Грмађе (грмада камена-каменито место ситним белутрацима), Јабучје (по дивљим јабукама) и Манкићево.
[уреди] Становништво
Равноделци су познати по дрварењу као рабаџије. Од тога живи већина. Као прве инвестиције од зараде многи су купили тракторе. У прошлости су били и цигларски печалбари, а сада су махом зидари печалбари. Надомак Равног Дела у Џарковој чуци мештани саде планински кромпир, а успевају и житарице. Многи саде и винограде. Клима погодује воћарству и пчеларству. Равноделци се и данас баве сточарством - чувају се краве. Волове за вучу су заменили трактори. Постоје још домаћинства која чувају овце, које се напасају запуштеним ливадама испод Букове главе у рејону села Преданца и Козила. После Другог светског рата из села се иселило доста младих образовних људи-медју њима учитеља, наставника и медицинских радника.
[уреди] Генеалогија, православље и миграције
Мештани Равног Дела су православне вереисповести и поштују црквене празнике и славе. У Манкићеву живе следеће фамилије: Станимировци (насељени из Дубраве), Чукарци (из Чукара-Дејан) , Миткинци, Падинци, Дубравци (Дубрава).
У Доњој Мали живе Велинци (славе Свети Стефан), у Витишту - Сучуровци (славе Светог Николу), у Бари Динићи, Ићићи и Ђокићи славе Свети Николу.
На средини села живе Нинићи, Крстићи, Јовановићи (пореклом из Модре Стене), Новковићи (из Бучумета), Сучуровци, Гацановци и Прокићи, који сви славе Светог Николу. Њихови комшије Цветковићи, Петковићи славе Ђурђевдан. Пешићи су се одселили се у Крагујевац, Пожаревац и Бријање, а Терзинци у Власотинце.
Остале фамилије у селу су: Митровићи, Станковићи, Вучићи, Кулкинци, Андрејевићи,Маринковићи, Мићкини. Од ових фамилија су се делови иселили у Власотинце, Пожаревац, Бачку, Крагујевац, Бољаре и Бргуле.
[уреди] Образовање
У село постоји четворазредна школа, у којој релативно још има ученика. Скоро је направљена нова школска зграда, а ученици из Равног Дела осмогодишњу школу похађају у селу Крушевица.
[уреди] Анегдоте
Сам назив села потиче из речи са два дела: Рамниште (Равниште) и Дел - зараван се тако зове у овом крају, па се тако вероватно и добио назив села Равни Дел. У овом крају се Равниште назива Рамниште па се тако у топографским картама село води као Рамни Дел, а у административом погледу у општини као Равни Дел. Постоји анегдота из времена владавине Турака. Када је турчин ишао коњем у успону од Равног Дела за Криви Дел, пошто се уморио упитао је :”Где смо стигли?” Добио је одговор Равни Дел, и на то је рекао:”Ако је ово Равни Дел, какав је онда тај Криви Дел?”