Радомир Константиновић
Из пројекта Википедија
Радомир Константиновић, српски књижевник и филозоф.
Рођен 1928. године у Суботици Константиновић је почео као песник, са збирком стихова "Кућа без крова" (1951), да би се посветио роману и објавио читав низ експерименталних пројеката и модерних дела: "Дај нам данас" (1954), "Мишоловка" (1956), "Чисти и прљави" (1958), "Излазак" (НИН-ова награда 1960. године) и "Ахасфер или трактат о пивској флаши" (1964). Од "Пентаграма" (1966), окреће се есеју и већ у њему се назиру кључне деонице култне Филозофије паланке (1969) у којој овај песник и фиолозоф, правећи јединствен есејистички амалгам бескомпромисно засекао побаруштини провинцијске свести, уврежене малограђанштине и крутог традиционализма. На низу примера показујући како нам је готово све паланачко, Константиновић анализира стил као највише начело паланке, идеал чистог сиромаштва, сентиментализам и сарказам, атеизам, трајни инфантилизам, реализам, баналност, нихилизам тамног вилајета, егзистенцију као бесмислен рад, лењност као рад затвореног света паланке, политички вашар, идеал органске културе, српски нацизам, итд.
[уреди] Најзначајнија дела
Збирке песама
- Кућа без крова (1951)
Романи
- Дај нам данас (1954)
- Мишоловка (1956)
- Чисти и прљави (1958)
- Излазак (1960)
Есејистички и теоријски радови
- Ахасфер или трактак о пивској флаши (1964)
- Пентаграм, белешке из хотелске собе (1966)
- Философија паланке (1969)
- Биће и језик у искуству песника српке културе двадесетог века, осам књига (1983)
- Декартова смрт (1996)
- Бекет пријатељ (2000)
