Ратови за Београд у 17. веку
Из пројекта Википедија
Током 17. и 18. века вођено је више турско-немачких ратова и битака за превласт над Београдом.
[уреди] Каловачки мир
Турска војска је крајем 17. века доживела неколико великих неуспеха у ратовима које је водила са Аустријом, што је довело до губитка политичке моћи, нарочито после неуспеха у освајању Беча 1683. године. После битке код Сенте 1697., у којој је погинуо и сам велики везир, склопљен је мир у Карловцима, јануара 1699. Турци су задржали Банат и јужни део Србије, а Аустрија је добила северни Срем, Славонију и делове Јужне Угарске.
[уреди] Битка под Београдом
Не задовољна својим положајем, Турска је убрзо након Карловачког мира одлучила да зарати са хришћанским земљама, Аустријом и Венецијом. У овом рату најчувенија је била битка под Београдом. Аустрија је победом повратила Београд 16. августа 1717. То је била највећа битка тога времена, и по бројности и по присуству великих имена - на аустријској страни велики број познатих генерала и принчева из свих владарских дворова Европе. Личним јунаштвом и војничком мудрошћу и овде се истакао Еуген Савојски. Његова војска имала је 110 000 војника. Турска војска имала је 200 000 војника - сам Мустафа паша, командант београдске тврђаве имао је 30 000 својих бораца, док је јањичара било 20 000. Савојски је, противно дотадашњој војној тактици, пребацио војску преко Дунава, а не преко Саве, као што је турска војна команда очекивала и сходно томе извршила потребне припреме. Аустријска војска имала је много већу слободу кретања Дунавом. Изграђене су двоструке одбрамбене линије, контравалациона (према Тврђави) и циркумвалациона линија (према војсци која се приближавала споља). Турска војна команда је одлагала почетак битке настојећи да што више исцрпи противничку војску, у чему је и успела - смањивање залиха хране условило је болест која је десетковала војнике. Мудрост Еугена Савојског показала се у муњевитом прилагођавању ситуацији- одлучио је да сазове све своје генерале 15. августа и да нападне турску војску већ сутрадан; бојећи се издаје, одлуку није саопштио генералима све до вечери. Овај потез довео је до велике победе. Између 9 и 10 сати пре подне, 16. августа 1717. добијена је велика битка под Београдом.
[уреди] Пожаревачки мир
Већ 1718. године у Пожаревцу је између Аустрије и Турске склопљен мир, који је трајао до 1740. године када се нови аустријско-турски рат завршио неповољно по Аустрију. У октобру 1720. управу над Београдом преузео је Александар фон Винтенберг који се истакао у овој битци. Убрзо се приступило изради планова за преуређење града, па су поново утврђени и горњи и доњи град. Радови су трајали од 1723. до 1736. Многобројни планови и извештаји из овог периода чувају се у бечком Ратном архиву. До данас се на Калемегдану сачувала капија Карла шестог, римски бунар, делови тврђаве. Промењен је и начин живота Београда, како стварањем трговачког сталежа, тако и планским демографским променама - римокатоличком становништву даване су привилегије са циљем да се број немачких досељеника повећа. После новог трогодишњег рата и аустријских губитака, нарочито у битци код Гроцке, 23. јула 1739. године, склопљен је нови мир - Београдски мир, којим је Аустрија изгубила све што је стекла Пожаревачким миром. Изгубила је целу Србију и Београд који је враћен под турску власт. Одредбе овог Мира налагале су Аустрији да у старом граду сруши све делове утврђења које је подигла. Хришћанске цркве су поново претворене у џамије, а становништво је почело да се исељава.
