Република Македонија

Из пројекта Википедија

Република Македонија је држава у југоисточној Европи (на Балканском полуострву), са површином од 25 000 кв.километара и око 2 милиона становника. Македонија се на северу граничи са Србијом (221кm), на западу са Албанијом (151кm), на југу са Грчком (246кm) и на истоку са Бугарском (148кm). Укупна дужина границе износи 766км. Главни град Републике Македоније је Скопље.

Садржај 1 Спор око имена 2 Историја 3 Географија 3.1 Рељеф 3.1.1 Планине 3.2 Клима, тло, вегетација 3.3 Хидрографија 4 Становништво 5 Демографија 6 Политика 7 Економија 8 Култура 9 Види још 10 Спољашње везе

[уреди] Спор око имена

Међу земљама које Републику Македонију признају под њеним уставним именом су и Србија, Црна Гора, САД, Русија и Кина, или укупно 114 земаља.

Због спора око имена којег је Грчка наметнула, Уједињене нације и неке земље Европске уније и друге међународне организације званично користе привремену референцу Бивша Југословенска Република Македонија (FYROM [1]).

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Републике Македоније.

Пре Балканских ратова историја Републике Македоније је везана за Македонију као историјску област. Непосредно пре 1912/3 данашња територија Републике Македоније је била под Отоманским царством. Пре почетка Првог балканског рата, Србија и Бугарска су одлучиле да данашња територија Републике Македоније буде подељена између Срба и Бугара по линији Крива Паланка-Охрид, након што Отоманско царство буде поражено. Бугари нису испоштовали обавезу о деловању своје војске у Македонији него су сву војску усмерили према Истанбулу где су уз уговором непланирану помоћ српске војске заузели Једрене, па зато Србија ниje имала обавезу да поштује уговор са Бугарском. Бугарска се сматрала оштећеном при подели Македоније, те је започела Други балкански рат. Када су Србија, Грчка, Румуниjа и Турска победиле Бугарску у Другом балканском рату, Вардарска Македонија (Република Македонија) је постала саставни део Србије (1913. - 1915.). Грчка или "Егејска" Македонија је припала Грчкој, а Пиринска Бугарској. Но, Бугари су сматрали да су Македонци Бугари, а Срби да су Јужни Срби. Унутрашња Македонска Револуционарна Организација – ВМРО је основана 1893. са циљем да се Македонија припоји Бугарској или да постане независна. У Првом светском рату (1914-1918) је као део Краљевине Србије била на страни Антанте.

Овај чланак је део серије о историји Републикe Македоније

Главни чланци

Вардарска Бановина СР Македонија Република Македонија

Категорија: Историја Македоније

Окупирана је од стране Бугарске, која је почела да врши бугаризацију домаћег становништва. После рата је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918-1941). Чланови ВМРО-а су заједно са усташама извршили атентат на краља Југославије Александра Карађорђевића у Марсељу 1934. У Другом светском рату је била окупирана од стране Бугарске, која је била члан Хитлеровске коалиције. Западни део Вардарске Македоније је ушао у састав Велике Албаније. 1945-1991 федерална је јединица Титове Југославије. Почели су процеси македонизациje словенског становништва Македониjе. Независна од 17. новембра 1991. 2001. у западном делу Републике Македоније насељеном претежно Албанцима је дошло до сукоба између Албанаца и македонске војске и полиције. 2004. председник Републике Македоније, Борис Трајковски, је погинуо у авионској несрећи у Босни и Херцеговини. Новоизабрани председник је Бранко Црвенковски.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Републике Македоније.

Република Македонија је држава у југоисточној Европи, у горњем и средњем Повардарју, између Шарских - пиндских и Родопских планина. Налази се у широј географској регији Македонији.

[уреди] Рељеф

У Македонији се издвајају 3 рељефне целине: Западна Македонија, средишњи део или Повардарје и Источна Македонија.

Западни део чини младо набрано Шарско - пиндске планине грађене од палеозојских шкриљаваца и мезозојских вапненаца (Баба, Шар планина, Кораб, Јакупица, Ниџе). Између планина налазе се дубоке долине Црног Дрима и више планинских котлина:

• Полог
• Дебарска котлина
• Охридска котлина
• Преспанска котлина
• Пелагонија

Полошка и Преспанска котлина су највеће.

Средишњи део или Повардарје тектонски је лабилан простор испуњен језерима и рекама. Наслаге потичу из палеозоика и из мезозоика и терцијата. Ту се налази низ котлина, међусобно повезаних клисурама:

• Скопска котлина
• Велешка котлина
• Тиквеш
• Гевгелијска котлина

Источна Македонија нижа је од Западне. Обухвата источне притоке реке Вардар, котлине се налазе на висини око 250 м, а настале су ерозијом еолских седимената из неогена. Окружује ју високопланински појас. На истоку су то Осоговске планине, Влахина планина, Плачковица, Огражден, а на западу Источне Македоније то су Кожув, Козјак, Дрен планина и Јакупица.

Усамљена узвишења грађена су од гранита, кристаластих шкриљаваца и магмата. Између њих простиру се котлине испуњене терцијарним језерским талозима:

• Струмичка котлина
• Кумановска котлина
• Овче поле

[уреди] Планине

	Планина	Надморска висина	Врх
1	Кораб	2.764 m	Голем кораб
2	Шар планина	2.747 m	Титов врх
3	Баба (планина)	2.601 m	Пелистер
4	Јакупица	2.540 m	Солунска глава
5	Ниџе	2.521 m	Кајмакчалан
6	Дешат	2.373 m	Веливар
7	Галичица	2.288 m	Магаро
8	Стогово	2.273 m	Голем рид
9	Јабланица	2.257 m	Црн камен
10	Бистра	2.163 m	Маденица

[уреди] Клима, тло, вегетација

У Македонији влада субмедитеранска клима коју категоризу врућа и сува лета и хладне и влажне зиме. Средње годишње температуре опадају од севера према југу земље.

Средња годишња количина падавина је у планинама око 1.000 - 1.500 мм, а у заветринским котлинама 600 - 700 мм.

Најплоднија су гланасто - иловаста тла у нижим деловима котлина. У брдско - планинским деловима превладавају камењари и ранкери (хумусна шумска тла).

Што се вегетације тиче, у нижим деловима превладавају храст медунац, обични граб и цер, док у вишим деловима налазимо букву и буково-јелове шуме. Такође налазимо и зимзелено средоземно раслиње.

[уреди] Хидрографија

Најважније реке су Вардар, Треска, Црна Река, Пчиња, Брегалница, Струмица, Црни Дрим.

Македонија има 3 природна језера- Охридско, Преспанско и Дојранско. Охридско језеро је једно од најстаријих језера на Земљи, у њему живе ендемски примерци, охридска пастрва, белвица (Salmothymus ohridanus), јегуља, и више типова рачића, пужева и шкољки, бистрина воде и њена прозирност је до 50 метара.

[уреди] Становништво

Према попису становништва из 2003. број становника Македоније се незнатно смањио због исељавања и износио је 2.022.547. Етнички састав је био следећи: Македонци 64.2 %, Албанци 25.2 %, Турци 3.9 %, Роми 2.7 %, Срби 1.7 %, Бошњаци 0.8 %, Власи 0.5 % и други.

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Републике Македоније.

Број становника: 2.022.547 (2002.); Велики градови су: Скопље, Битољ, Прилеп, Куманово, Тетово; Национална припадност становништва је: Македонци 64,18%, Албанци 25,17%, Турци 3,85%, Роми 2,66%, Срби 1,78%; Службени језици су македонски и албански; Вероисповест: православци, муслимани, и у знатно мањем броју римокатолици, остале хришћанске верске групе и јевреји.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Републике Македоније.

Облик владавине: република; Гласачко право: 18 година; Национални празник: 8. септембар.

[уреди] Економија

За више информација погледајте Економија Републике Македоније.

Од индустрија највише се истичу прехрамбена и дуванска индустрија, производња гвожђа и челика; Национална валута је Македонски денар: 1 денар = 100 дена.

[уреди] Култура

За више информација погледајте Култура Републике Македоније.

Град Охрид је македонски и православни Јерусалим, музеј на отвореном, културна баштина се протеже од праисторије до данашњих дана, у њему је основан и деловао је први Свесловенски универзитет основан од Св. Климента Охридског и Св. Наума Охридског. Фреске и иконе у многим црквама и манастирима у Охриду и Македонији су јединствене у свету. Река Радика и њен кањон је еколошка средина, природа је непоновљива, а манастир Св. Јован Бигорски је један од најлепших манастира на Балкану, располаже са јединственим олтаром у свету израђеном дубоким дуборезом.

[уреди] Види још

• Химна Денес над Македонија (композиција: Тодор Скаловски, текст: Владо Малески)
• Македонско питање

[уреди] Спољашње везе

• Канцеларија председника
• Македонски парламент
• Избори
• Влада Македоније
• Информације о Македонији ((en))