Сакупљање поштанских марака

Из пројекта Википедија

Прва поштанска марка изашла је 6. маја 1840. године, а већ идуће године (1841.) у огласнику лондонског Тајмса објављена и прва вест о сакупљању марака (марке су биле сложене у неку врсту тапета и служиле су за декорацију). Проучавање историје марака и појединости су вези са њима (врсте папира, штампарске технике, начин перфорације, лепка, жигосања и сл.) почиње око 1860 године. Први каталози (1861) и албуми (1862) објављени су у Француској. Први филателистички часопис изашао је 1861 у Енглеској.

Први сакупљачи тежили су да сакупе што већи број различитих марака које су излазиле у свету, било жигосаних или нежигосаних . Такво тзв. генерално сабирање почело се порастом броја издања , ограничавати на на марке које се издају на једном континенту, у групи држава, или једној држави. Неки су сакупљали само жигосане , а други само нежигосане марке. Убрзо се развило и тзв. специјализирање тј. сакупљање на основу разлика у папиру, у нијансама боје, у зупчању, погрешака у штамши и сл. Врло привлачан начин сабирања је и сврставање марака по тематици (тематске збирке) према мотивима који су приказани на маркама (флора, фауна, спорт, фолклор, уметничка дела, космос, аутомобили, бродови, авиони и сл.) или према поводу појединих издања (авионске марке, марке Црвеног крста., Олимпијске марке, Светских првенстава и сл.).

Пригодне коверте су ново издање марака кој су жигосане датумом пуштања у промет тзв. Коверат првог дана ФДЦ (en. First Day Covers). У тематске збирке су обично сврставају само нежигосане марке

Данас када многа издања , нарочито пригодна, не служе само за франкирање поштанских пошиљака, него су постале и средство пропаганде, дневно се налазе и нова подручја сакупљања.

Филателија није само разонода него има привредни и културни значај. Сакупљање марака пружа прилику за стицање многих информација о географији, историји, привреди, култури неке земње, а развија и неке позитивне навике као прецизност, систематичност, естетски укус. Данас се филателија у неким земљама предаје као помоћни (додатни) наставни предмет.

Филателистичка вредност марака одређује степен реткости, потражње и квалитета марке (марка мора бити без оштећења, добро центрирана, тј подједнаких ивица, ако је нежигосана, не сме имати оштећено лепило (гуму), ако је жигосана, жиг не би требао покривати њен естетски утисак.

Бројни сакупљачи (филателисти) се организују у филателистичка друштва или клубове, а ова најчешће у регионале и државне савезе који су већином чланови Међународне филателистичке федерације ФИП (Federatio Internationale de Philatèlie). Филателистичке организације приређују изложбе, издају филателистичку литературу, најчешће часописе ( библиотека Royal Philatelic Society у Лондону има више од 200.000 књига и периодике, почевши од 1860.) Филателистичка друштва обично оганизују размену арака путем које, уз куповину директно на пошти или у специјализованим продавницама или аукцијама филателисти допуњују старе или праве нове збирке.

[уреди] Занимљивости

• прва поштанска марка штампана је 6. маја 1840 год.. у Енглеској
• Употреба поштанцких марака у Србији предвиђена је законом из фебруара 1866. да почне 1 (13.) маја1866, али је заканила због кашњења Бечке штамприје где су штампане, па су пуштене у оптицај 1.(13) јула 1866.
• на првим маркама у Србији је валута била 1 грош=40 пара .Од 1880. 1 динар 100 пара.
• Србија је била једна од 22 земље света које су на састанку у Берну потписале конвенцију о оснивању данашњег Светског поштанског савеза.
• прво друштво за сакупљање поштанских марака поред сакупљања старог новца , основано је у САД (Омнибус клуб) 1856.
• прво друштво које се бавило искључиво сакупљањем марака основано је 1. маја 1866. у Новом Браушвајгу.
• прва филателистичка организација не територији бивше Југославиије основана је 1890. год. у Дубровнику (Societa Philatelia)
• прва филателистичка организација у Србији основана је 1. септембра 1919. године у Београду је „Српско флателистичко друштво“
• прве дописне карте увела је Аустрија 1 октобра 1869. године
• прво издање српских дописних карата пуштено је у оптицај 13. јула 1873;
• прве илустроване дописнице употребио је Јоца Манојловић издавач листа „Змај“ 1871.
• први албум за марке издат је 1862. у Лајпцигу
• најстарија трговина маркама била је једна мала књижара у Њујорку из 1860. год.
• најстарији каталог марака на свету издат је 17. септембра 1861. у Страсбуру на немачком као литографски преглед свих дотад познатих марата
• Први филателистички лист на свету издала је 15. децембра 1862. на енглеском трговина E.Moor& Co. у Ливерпулу
• Најстарија филателистичка дела у Југославији су из 1879 Оскар Симић: „Жиће дра Алфреда Мошкана и почеци филателије у Хрватској
• први југословенски филателистички часопис „Балкан“ изашао је у Загребу 5. октобра 1918
• прво значајно филателистичко дело је Историја поштанских марака Србије од Е. Дерока издање Југословенског филателистичког савеза Београда из 1940 године.

[уреди] Литература

• Опћа енциклопедија Југословенског лексикографског завода том 2 (Ц-Фоб) Загреб 1977
• Мала енцилопедија Просвете 2 том Београд 1969