Сирча
Из пројекта Википедија
Сирча је село, катастарска општина и месна заједница у општини Краљево. Западна Морава дели Сирчу и Краљево, мада су краљевачки аеродром и фабрика "Магнохром" на територији катастарске општине Сирча.
Садржај |
[уреди] Историја
Сирча се помиње у Жичким хрисовуљама као село Серча, било је и општина у Краљевини а и погранично место за време Аустријске владавине у 18. веку према Турској. Први писани документ који сведочи о постојању Сирче потиче из 1220. године. То је даровна Повеља Стефана Првовенчаног манастиру Жичи, која је исписана у пролазу звонаре. У тој повељи село се помиње под именом Серча. Тада је она била једно од 24 села или засеока у Жичком епархијском властелинству, средњевековне жупе Ибар. У истој даровници помиње се и извесно село Чрнаве, за које се верује да је било у близини Сирче, или чак једно од њених засеока. Највероватније, појам села у средњем веку није истоветан са данашњим схватањима величине села. Околна села се први пут помињу у неком писаном документу и више стотина година касније, а Трговиште је добило статус села тек Законом о територијалној подели Србије из 1893. године. Могуће је да се територија Сирче, у средњем веку распростирала од Тавника (Чрнаве из Повеље) до Камиџоре.
[уреди] Настанак имена
Наравно, прво нашта нас асоцира је СИР, па и то да је по њему названо СИРЧА. Међутим пошто је у средњем веку у разним пописима уписивано као СЈЕРЧА или СИЈЕРЧА, има мишљења да је име настало од имена биљке СИЈЕРАК, који као коров расте у долини Западне Мораве. Могуће је и једно и друго, али узевши у обзир да је село старије од жичке Повеље, највероватније датира још из времена старе Грчке или Византије. Грчки ςειριαςις - (сунчани удар), персијски сирага и турски сираца - (белило за лице), подсећају на географски положај Сирче. Наслоњена на јужне обронке Котленика, обасјана је сунцем током читавог дана.
Следећи писани документ је из 1476. године, када је Сирча имала 21 кућу у којима је поред домаћина било још толико одраслих мушких глава. Припадала је Остравичком кадилуку у кнежевини кнеза Шобата, са сеоским примићуром Радишом Јованишовим.
Педесетак година касније, 1528. године, у Сирчи су пописане 23 хришћанске куће са 67 одраслих мушких глава, једна муслиманска и једна ратајска кућа. Већ 1530. у селу је било свега 13 рајинских кућа, што говори да је у претходне две године било великих превирања. Одрећи се статуса влаха - сточара и изјаснити се као раја, могло се десити само под великом принудом.
Свој прави економски и културни развој село доживљава тек у XIX веку, после устанака 1804. и 1815. године.
[уреди] Географија
Географски то је последње место у Шумадији а Краљево је у Старом Влаху.
Протеже се дуж Западне Мораве, од Камиџоре (мост и пут ка Крагујевцу) до Петриног потока који је одваја од Опланића. У сеоској цркви је иконостас који је био у Жичи а у порти је споменик са звоником изгинулим у првом светском и балканским ратовима. Школа постоји од 1893. године.
[уреди] Привреда
Сирча се лако препознаје по својој Бањи, бројним интелектуалцима, јасену старом неколико стотина година, али и тековинама којим не може да се похвали ни једно место у општини, па ни сам град Краљево.
- 1820. - Сирча је постала општинско место.
- 1875. - саграђена је црква посвећена Светом пророку Илији.
- 1893. - отворена је основна школа.
- 1910. - основана "Месна задруга за пољопривредни кредит".
- 1921. - отворена читаоница и основано друштво за унапређење пољопривреде "Напредна мисао".
- 1922. - основано и почело са радом певачко друштво.
- 1925. - саграђен је дом Месне задруге за пољопривредни кредит. Саграђена и свечано отворена спомен звонара, у спомен "Изгинулих, помрлих и настрадалих јунака парохије сирчанске у рату 1912 - 1920. године". Основана "Пољопривредна задруга".
- 1928. - основан фудбалски клуб "Морава". Изграђен пут кроз село из правца Камиџоре, саграђено неколико мостова на речицама које пресецају пут и изграђен велики мост са металном конструкцијом преко Западне мораве код данашњег Магнохрома.
- 1935. - саграђена Топионица олова, прва ливница на овим просторима.
- 1942. - саграђена зграда основне школе.
- 1949. - извршена електрификација села. Обновљен рад Пољопривредне задруге. Отворен каменолом на Камиџори.
- 1968. - отворена аутобуска линија до Краљева.
- 1972. - асфалтиран пут кроз село.
- 1979. - саграђена зграда поште и уведени телефони у већину сеоских домова, и тд.
[уреди] Школа
Сирча је дала три академика и неколико десетина доктора наука, и бројне факултетски образоване људе. Јасно је да је управо сирчанска школа утицала на овакво усмерење својих мештана, сви њени учитељи и наставници у 114 година дугој историји, међу којима почасно место заузимају сада покојна уцитељица Анка и њен супруг Саво Гвозденовић, и данас виталан и присутан на сваком школском догађају, па и овом. Сирчански кмет, још 1893. године, писао министарству да ће деца, уколико им се не направи школа, ,,постати прави вучићи"; тако је Сирча добила школу, и то пре многих већих места, а школа је постала прави расадник квалитетних људи, који живе на свим меридијанима.
