Српска државна стража
Из пројекта Википедија
Српска државна стража (СДС), оружана формација створена 3. фебруара 1942. од бивше жандармерије и полиције владе Милана Недића. Борила се против Народноослободилачког покрета на територији Србије. У више наврата имала је окршаје и са четницима Михаиловића. Деловала је самостално, а током немачких операција под немачком оперативном командом.
При формирању имала је 17.000 људи, а почетком 1943., заједно са помоћним службама и наоружаном сеоском милицијом 36.716. Делила се на: Градску државну стражу (полицију), која је деловала у Београду и у другим градовима Србије; Пољску државну стражу (жандармерију), која је обављала службу на целој окупираној територији Србије, изузев подручја Градске полиције, и Граничну државну стражу за граничну службу. Команда СДС била је у саставу Министарства унутрашњих послова; Команда СДС Управе града Београда била је непосредно под командом управника града Београда; Градска државна стража делила се на одреде градске државне страже, а они на квартовске одреде с потребним бројем станичних одељења; Пољска државна стража делила се на окружне одреде а они, такође, на среске, с потребним бројем станичних одељења. Територијална делатност окружних и среских одреда поклапала се с територијалном надлежношћу односних округа и срезова у округу. Гранична државна стража делила се на окружне и среске одреде, водове, станична одељења и одељке. Повремено, у састав СДС, улазили су шумари, надзорници путева, општински чувари поља, општинске страже и остали наоружани колаборационисти. Свака станица СДС била је појачана са око 20 наоружаних сеоских милиционера.
Почетком октобра 1944. СДС је стављена под команду Михаиловића и од ње је формиран Српски ударни корпус (СУК) састављен од две, а потом од три дивизије. Заједно са групацијом четника из Србије током новемгра 1944. учествује као лева помоћна колона приликом продора Армијске групе "Е" у Санџак и источну Босну. Током ових борби разбијена је од јединица НОВЈ.
Јединице СДС починиле су током рата бројне ратне злочине, у правилу стрељајући заробљене борце и симпатизере Народноослободилачког покрета.
