Станоје Главаш

Из пројекта Википедија

Станоје (Стаматовић) Главаш (1763. - 1815) је био један од учесника Првог српског устанка. Рођен је у Селевцу, селу поред Смедерева и био је најмлађи од троје деце.После очеве смрти, мајка му се преудаје и заједно са Станојем прелаѕи у Смедеревску Паланку. Петар и Јанко су остали у Селевцу где се и данас налази Станојева родна кућа. Био је војвода у смедеревској нахији. Прије устанка је био хајдук. Био је један од могућих кандидата за вођу устанка, али је одбио понуду и предложио Карађорђа. Истакао се у боју на Делиграду и опсади Београда. Станоје Главаш је са 2500 пешака, 500 коњаника и једним дрвеним окованим топом почетком септембра 1806. године ослободио Прокупље од Турака а већ сутрадан устаници су ослободили и Куршумлију. Турци су га убили 25. фебруара 1815. године по налогу Сулејман паше, после пропасти Хаџи-Проданове буне.

Једини Станојеви потомци су по линији његовог брата Петра, презиме су променили у Петровићи, по старом српском обичају где најстарији син узима презиме по очевом имену, и живе у Смедереву. Станојева породична лоза повезана је још са лозом Хајдук Вељка Петровића, пошто је Станоје за њега оженио Петрову ћерку. Потомци Хајдук Вељка (Хајдуквељковићи), данас живе у Смедереву.

[уреди] Сећање на Станоја Главаша

Ђура Јакшић је написао драму "Станоје Главаш", ова историјска драма је једна од три Јакшићеве драме и приказује се у многим позориштима.
Миладин Стевановић је 2005. објавио књигу "Станоје Главаш" на 404 стране, ISBN 86-7712-065-3 (издавач "Књига комерц", Београд).