Целом
Из пројекта Википедија
Целом (секундарна телесна дупља) се развија у току ембрионалног развића у мезодерму, као потпуно нов простор; није остатак бластоцела као псеудоцелом. Обавијен је мезодермалним епителом – перитонеумом. Целом је испуњен течношћу, али у њему, за разлику од псеудоцелома, нема органа. Целомска течност не долази у додир ни са телесним зидом ни са цревом јер је од њих одвојена перитонеумом.
На перитонеуму се разликују два слоја :
- паријетални, спољашњи слој окренут ка епидермису и
- висцерални, унутрашњи слој окренут према цреву.
Ова два слоја се сустичу на дорзалној и вентралној страни образујући дорзалну и вентралну мезентеру. Кроз ове мезентере пролазе крвни судови, мишићи и др.
Садржај |
[уреди] Начини постанка целома
Целом постаје углавном на два начина :
- шизоцелно а сам целом је шизоцелом и
- ентероцелно, а целом је гастроцелом.
При шизоцелном начину долази до размицања ћелија мезодерма, а при ентероцелном целом настаје као избочина црева.
[уреди] Значај и улоге целома
Појава целома условила је многе погодности и преимућства, као што су побољшање метаболизма, боља покретљивост и тиме прилагођавање различитим условима спољашње средине, које су довеле до развоја великог броја све сложенијих типова животиња.
Улоге целома су :
- целомска течност се користи, код мање сложених целомата, као примарни транспортни систем; код тих целомата перитонеум има трепље, чијим радом се помаже циркулација целомске течности; код сложенијих целомата развијен је крвни систем као основни транспортни систем;
- од целома полазе полазе канали који га повезују са спољашњом средином; ти канали су метанефридије и канали за избацивање полних ћелија; метанефридије су цеви отворене на оба краја, по чему се разликују од протонефридија;
- у целому се, код простијих целомата, врши дозревање полних ћелија ; код неких, као што су нпр. морски краставци (бодљокошци), се чак и оплођење врши у целому;
- целомска течност је под сталним притиском тако да телу даје чврстину и помаже при кретању, односно представља неку врсту хидрауличног скелета.
[уреди] Правци развоја целомата
Животиње које имају целом назване су целомата и припадају им (наведени су главни типови животиња):
- виши бескичмењаци:
- хордати
Поред ових наведених целоматама припадају и њима сродне мање групе животиња.
Међу целомским животињама разликују се две линије (групе) :
- протостомије и
- деутеростомије.
Целомске протостомије (грч. protos = први; stoma = уста) обухватају следеће типове животиња :
- мекушце (Mollusca),
- прстенасте црве (Annelida) и
- зглавкаре (Arthropoda), као и читав низ мањих типова животиња (мање целомске протостомије).
Целомске деутеростомије (грч. deutesros= други по реду) обухватају следеће типове :
- бодљокошце (Echinodermata)
- хордате (Chordata) као и мање целоске деутеростомије.
Разлике између ове две групе целомата дате су у наредној табели :
| особине | протостомије | деутеростомије |
|---|---|---|
| од бластопора настаје | усни отвор | анални отвор |
| начини образовања целома | шизоцелно | ентероцелно |
| развиће | детерминисано | недетерминисано |
[уреди] Литература
- Догељ, В,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
- Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
- Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
- Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
