Јоханесбург
Из пројекта Википедија
Координате: 26° 12' ЈГ Ш 28° 04' ИГД
|
|||||
| Мото града: Јединство у развоју | |||||
| Провинција | Гаутенг | ||||
| Градоначелник | Амос Масондо | ||||
| Површина - % вода |
1,644 km² 0.00% |
||||
| Популација - Укупно (2001) - Густина |
42. место 3,225,812 1,962/km² |
||||
| Основан | 1886. | ||||
| Временска зона | САСТ (УТЦ+2) | ||||
| Позивни број | 011 | ||||
Јоханесбург је најнасељенији град у Јужноафричкој Републици и други по насељености у Подсахарској Африци, одмах иза Лагоса. Локално становништво је назвало град и „Џо'бург,“ „Џози,“ и „еГоли.“ Јоханесбург је и престоница покрајине покрајине Хаутенг (Gauteng), најимућније провинције у Јужној Африци, и седиште Уставног суда. То је један од најновијих метропола у свету, и спада међу мали број градова у свету који се не налазе близу морске обале или веће реке.
Јоханесбург је и по површини и по броју становника огроман град. Са периферијом је величине око 100 км са 50 км и броји преко три милиона становника. Диспропорција је због тога што су ретка насеља са кућама наслоњеним једне на друге. По правилу су окружене великим брежуљкастим двориштима и окућницама, пројектованим тако да нико никога не види и не узнемирава. Углавном су са базенима.
Цео град је препун дрвећа и то најчешће дрвета јакаранде (Jakaranda), која у пролеће цео град својим цветом боји у љубичасто. Центар, који обележавају високи САБЦ антенски торањ са видиковцем и телекомуникациони торањ на Хилброу (Hillbrow), својим пословним зградама архитектонски наликује на северноамеричке градове. У њему се налази Музеј Африке, најзначајнији музеј културе и историје Јоханесбурга, где можете упознати историју града из свих углова, или например научити која је разлика између Банту и Зулу племена, разлику између Бура и Холанђана итд.
Јужније од центра се налази "Град златног гребена" (Gold Reef City), рудник злата, који је тек скоро отворен за туристе, јер је био у употреби. Кажу да из авиона читав овај предео на сунцу сија златним сјајем, јер је велики део руде доста богате златом, као јаловина одлаган и расипан по околини. На истом месту се налази и Музеј апартхејда.
У западном делу града налази се Њутаун; неки га називају азијском четврти, где је Ганди отпочео своју ненасилну борбу против колонијалиста и доста је споменика из тог доба. Лавове можете видети у Парку лавова, а осталу афричку фауну у градском зоолошком врту. Обавезно искористите све излете ван града и у природу. Јоханесбург је богат великим парковима и оазама мира.
Садржај |
[уреди] Историја и златна грозница
Историја Јоханесбурга почиње 1886. године, онога трена када је Џорџ Вокер (George Walker) запео за комад златне руде на свом имању у Витвотерсенду (Witwaterstand). Вокер је запео на месту на којем ће касније бити ископано 40% свог светског злата.
Злато се на територији Јужне Африке и Јоханесбурга тражи још од 1852. са променљивим успехом јер су га сви очекивали у груменастом или песковитом стању, као на другим сличним налазиштима широм света. Међутим оно је било ту, под ногама, у црвеној земљи по којој су ходали, само у мало другачијем облику. Џорџу Вокеру и његовом пријатељу Џорџу Ханиболу је због овога требало доста труда да сакупе људе и средства за улагања. Проблеме су стварале и тадашње бурске власти које су и саме донекле страховале од проналаска злата, јер су сумњале да би у случају његовог открића територију морале препустити тада моћнијим Британцима, што се касније и десило.
Када је било јасно о каквом се великом налазишту ради, за веома кратко време ову је територију населило више од стотину хиљада копача и њихових породица, иако до Ранда није било никаквих путева. Врло брзо се из хаоса створио град великог потенцијала, чији ритам и данас многи не могу да савладају.
Ипак, нису се сви обрадовали злату. Црно домицилно становништво је одмах поробљено и отерано у руднике, а тих су се навика белци, у овом ћошку света, тешко одвикавали.
[уреди] Живот у граду
У једном од званичних пропагандних туристичких летака пише: "Јохансебург је место где можете да доживите Африку и пијете чисту воду из чесме". Читаво место је чисто и уредно и западни стандарди у хигијени су једино на шта ћете овде наићи.
Цене у граду су доста ниже од европских, а квалитет робе и намирница је исти, или чак и виши. У супермаркету можете куповати све што је најјевтиније на полици и опет да једете мармеладу какву нигде друго нисте пробали. Све је екстра и по прихватљивој цени. У Јоханесбургу стандард белаца се може упоредити са западноевропским или боље речено са сличним градовима у САД. Бела мањина и даље живи и ужива веће економске привилегије и било би нереално очекивати да се стандард преко ноћи поравна, па је немогуће причати о некој средњој вредности као мерилу квалитета живота. Међутим, нико вас, без обзира на порекло, неће спутавати у својим пословним идејама, ако вреде наравно, а права и правила понашања су слични америчким. Цене рада су доста пале последњих година, јер је све већи број газда који праве компромисе са својим егом, зарад зараде и јевтинијег црног радника.
Живот без аутомобила је једноставно незамислив и због тога што до скоро у граду није било никакве врсте јавног превоза. Данас постоји успостављен аутобуски саобраћај, али је и даље главни градски превоз такси. Вози се левом страном; већином су возила европских марки, које имају своје фабрике у ЈАР. То је био начин да се заобиђу ондашње санкције Уједињених нација, уведене због апартхејда, па је ЈАР дуго времена била једина земља у којој се поред Немачке производио "Мерцедес".
[уреди] Ноћни живот
Ноћни живот Јоханесбурга је нешто посебно. Иначе ово је онај део Африке који није до краја покидао везе са својим колонијалистима и познат је по добром проводу. Ваљда стога што су ту традиционално долазили већином авантуристи; људи који нису могли "с миром седети кући". У Јоханесбургу ноћни провод почиње после 10 сати, а најпознатија је улица Роки стрит (Rocky Street), са великим бројем ноћних барова и коктел клубова и не би је требало изоставити из сопственог туристичког водича, уз обавезно коришћење таксија у доласку и одласку.
[уреди] Српска емиграција
Постоји и знатан број људи српске емиграције у Јоханесбурку. Како из оправданих разлога Срби нису "прележали" Златну грозницу, углавном су то исељеници из времена комунизма на југословенским просторима, чија је бројност "освежена другим налетом" из ере деведестих година XX века истих. Сваке недеље је окупљање у Цркви Светог Томе. Поред цркве, постоји и школа српског језика по имену Завичај. Српски језик, положен у овој школи, може да замени један од других језика на званичним сведочанствима јужноаричких школа.
[уреди] Спољашња веза
[уреди] Извор
