Из пројекта Википедија
12. август (12.08.) је 224. дан у години по грегоријанском календару (225. у преступној години). До краја године има још 141 дана.
[уреди] Догађаји
- 1450. - Енглези у Стогодишњем рату Французима предали лучки град Шербур, чиме је француски краљ Шарл VII завршио освајање Нормандије.
- 1687. - Аустријска и мађарска војска под командом Лудвига Вилхелма Баденског у одлучујућој бици код Мохача победила турску војску Мохамеда IV.
- 1759. - Руске трупе генерала Салтикова и аустријске под Ландоном у бици код Кунерсдорфа, у Седмогодишњем рату, поразиле пруску армију, коју је предводио краљ Фридрих II Велики. Дрезден пао у аустријске руке.
- 1813. - Аустрија објавила рат Наполеону.
- 1849. - Аустријска војска уз помоћ Русије угушила Мађарску револуцију, национални лидер Лајош Кошут напустио земљу.
- 1898. - Потписивањем протокола, којим је Шпанија уступила САД Кубу и Порторико, завршен Шпанско-амерички рат. САД истовремено анектирале Хаваје.
- 1914. -
- Велика Британија у Првом светском рату објавила рат Аустро-Угарској.
- Почела Церска битка, завршена 20. августа победом српске војске над аустроугарском. Прва српска и савезничка победа у Првом светском рату.
- 1944. - Прорадио први нафтовод под морем, којим је испод Ламанша нафта испоручивана савезничким снагама у Француској. Кроз нафтовод дневно пролазило 700 тона нафте.
- 1960. - САД лансирале први комуникацијски сателит Ехо 1.
- 1970. - У оквиру нове источне политике, канцелар Немачке Вили Брант у Москви потписао споразум којим су се Западна Немачка и СССР одрекли силе у међусобним односима и признале постојећу границу између две немачке државе.
- 1976. - Припадници либанске деснице, после једномесечне опсаде и жестоких борби, освојили палестински логор Тел ел Затар.
- 1978. - Јапан и Кина у Пекингу потписали споразум о миру и пријатељству.
- 1984. - У Лос Анђелесу завршене 23. Олимпијске игре на којима је учествовало 140 земаља. Репрезентација Југославије освојила седам златних медаља, четири сребрне и седам бронзаних.
- 1985. - У авионској несрећи „боинга 747“ јапанске компаније „Јал“, на планини Осутака близу Токија преживело четворо од 524 путника и чланова посаде.
- 1992. - САД, Канада и Мексико постигли споразум о стварању јединствене зоне слободне трговине, чиме је створен највећи светски трговински блок.
- 2000. - У Баренцовом мору потонула руска нуклеарна подморница Курск, после две експлозије узроковане кваром. У несрећи погинуло свих 118 чланова посаде.
- 2001. -
- Краљ Камбоџе Нородом Сиханук парафирао закон којим је установљен специјални камбоџански суд међународног карактера за суђење бившим вођама Црвених Кмера за злочине против човечности, почињене током владавине од 1975. до 1979.
- Више од 11.000 становника јапанског острва Окинава евакуисано пре демонтирања америчке бомбе тешке 36 килограма, преостале из Другог светског рата
- 1503. - Дански краљ Кристијан III. На престо дошао 1534, током грађанског рата протестанта и католика. Као поборник Реформације, установио Лутеранску цркву у Данској.
- 1843. - Колмар фон дер Голц, немачки фелдмаршал и турски паша
- 1887. - Ервин Шредингер, аустријски физичар, добитник Нобелове награде 1961. године.
- 1925. - Британски близанци Норис и Рос Меквертер, који су основали Гинисову књигу рекорда.
- 1930. - Џорџ Сорош, амерички бизнисмен.
- 1827. - Вилијам Блејк, енглески сликар, бакрорезац и писац.
- 1848. - Џорџ Стивенсон, енглески инжењер и изумитељ.
- 1854. - Теодор Павловић, први секретар Матице српске
- 1900. - Вилхелм Штајниц, аустријски велемајстор.
- 1922. - Артур Грифит, ирски политичар.
- 1955. - Томас Ман, немачки писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1929.
- 1982. - Хенри Фонда, амерички глумац. (* 1905.)
- 1989. - Вилиам Шокли, амерички физичар. (* 1910.)
[уреди] Празници и дани сећања
[уреди] Види још