Из пројекта Википедија
16. мај (16.5.) је 136. дан године по грегоријанском календару (137. у преступној години). До краја године има још 229 дана.
[уреди] Догађаји
- 1532. - Шпански освајач Франсиско Пизаро искрцао се с малом групом војника на северну обалу Перуа. Савладавши отпор Индијанаца, Шпанија 1572. освојила Перу и држала га у свом поседу до 1824.
- 1770. - У Версају се венчали француски престолонаследник Луј, касније Луј XVI, и Марија Антоанета, кћерка аустријске царице Марије Терезије. После Француске револуције 1789. осуђени на смрт и погубљени на гиљотини 1793.
- 1812. - Турска и Русија потписале уговор о миру у Букурешту којим су за српске устанике предвиђени општа амнестија и преговори с турским властима о аутономији Србије.
- 1881. - У околини Берлина у саобраћај пуштен први електрични трамвај.
- 1916. - Потписан уговор о тројној англо-француско-руској контроли Палестине ради поделе блискоисточних територија Отоманског царства.
- 1929. - У Холивуду додељене прве награде Америчке филмске академије, од 1931. познате као „Оскар“, филму „Крила“, глумици Џенет Гејнор и глумцу Емилу Џенингсу.
- 1941. - Парламент Исланда укинуо уговор с Краљевином Данском, из 1814, по којем је земља под данском доминацијом, и прогласио независност. Независна Република Исланд проглашена 17. јуна 1944. после плебисцита.
- 1961. - Генерал Парк Чунг Хи извршио војни удар у Јужној Кореји. Био на власти до 1979, кад га је убио шеф обезбеђења.
- 1969. - Совјетски васионски брод „Венера 5“ приближио се Венери и избацио сонду која ће слати податке о тој планети.
- 1972. - Председници СФРЈ и Румуније Јосип Броз Тито и Николае Чаушеску у рад пустили хидроенергетски систем „Ђердап“ на Дунаву.
- 1974. -
- Скупштина СФРЈ прогласила Јосипа Броза Тита за доживотног председника државе.
- Хелмут Шмит постао канцелар Западне Немачке после оставке Вилија Бранта.
- 1975. - Јапанка Јунко Табеи постала прва жена која се попела на највиши светски врх, Маунт Еверест.
- 1989. -
- Совјетски председник Михаил Горбачов и кинески лидер Денг Хсијаопинг срели се у Пекингу на Првом кинеско-совјетском самиту, чиме је и формало, после 30 година, прекинут тихи хладни рат те две највеће комунистичке државе.
- Аутомобилом-бомбом у Бејруту убијени либански верски вођа шеик Хасан Халид и 21 особа.
- 1991. - Краљица Велике Британије Елизабета, током званичне посете САД, обратила се Конгресу. Прва краљица која се обратила Конгресу САД.
- 1992. - Повлачећи се из Босне, ЈНА дигла у ваздух бихаћки аеродром под планином Пљешевицом, вредан око шест милијарди долара.
- 1997. - Председник Заира Мобуту Сесе Секо напустио Киншасу, ка којој су незадрживо надирали побуњеници, чиме је окончана његова аутократска владавина дуга 32 године.
- 2001. - САД означиле Праву ИРА, део Ирске републиканске армије, као страну терористичку организацију.
- 1898 -
- 1905. - Хенри Фонда, амерички глумац. († 1982.)
- 1924. - Дауд Џавара, гамбијски државник.
- 1953. - Пирс Броснан, ирски глумац
- 1966. - Џенет Џексон, америчка певачица
- 1970. - Габриела Сабатини, аргентинска тенисерка.
- 1973. - Тори Спелинг, америкчка глумица
- 1974. - Лаура Паузини, италијанска поп певачица
- 1703. - Шарл Перо, француски писац. (*1628).
- 1830. - Жозеф Фурије, француски математичар и физичар. (*1768.)
- 1917. - Владислав Петковић Дис, српски писац. (*1880).
- 1947. - Фредерик Гауленд Хопкинс, енглески биохемичар, нобеловац.
- 1972. - Кваме Нкрумах, гански политичар и државник.
- 1984. - Ирвин Шо, амерички писац.
- 1990. - Семи Дејвис Јуниор, амерички забављач.
- 1997. - Ђузепе де Сантис, италијански филмски режисер.
- 2003. - Роберт Стак, амерички глумац.
[уреди] Празници и дани сећања
[уреди] Види још
