Simfonija broj 1. Titan (Gustav Maler)
Из пројекта Википедија
[уреди] Simfonija broj 1. D - Dur, Titan
Svojim zvukom, svojim programskim tokom, Malerova Prva Simfonija, zvana Titan, u pravom je smislu te reči evokacija rađanja života, početak muzike, prirode i sveta.
Svog simfonijskog prvenca, Maler je pisao punih pet godina, od 1883. do 1888. godine. Premijerno ga je izveo u Budimpešti 20. novembra 1889. godine, gde je u to vreme radio. Toliko je toga bilo novog i originalnog u njoj, da ju je kritika (upravo kao i Drugu Simfoniju posle premijere u Berlinu 1895. godine), sasvim ocrnila. A to je jedna od zvučno najlepših i najbriljantnijih Malerovih čisto instrumentalnih simfonija. Četiri njena stava, obrazuju celinu trajanja 55 minuta.
Simfonija se sastoji iz dva dela, od kojih prvi i drugi stav čine prvi, a treći i četvrti - drugi deo. Godine 1892., za izvođenje dela u Hamburgu, Maler je napisao ovakav programski vodič za delo, koji nikada nije objavio:
- . Iz mladalačkih dana, dečji strah, trnje;
- . Proleće bez kraja (prva i druga slika se odnose na prvi stav);
- .Glava cveta (ubrzo zatim prebrisana iz teksta i iz partiture), prvobitni drugi stav prve, petostavačne verzije Simfonije, kasnije prerađen u zaseban komad, poznat pod nazivom Blumine - Cvetovi.
- . Punim jedrima (odnosi se na drugi stav).
- Commedia umana, nasukan, posmrtni marš (odnosi se na treći stav) i
- . Dall' inferno al Paradiso - izraz do dna ranjenoga srca (što se odnosi na četvrti stav).
[уреди] Zvučne karakteristike dela
- Prvi stav je kao zvuk prirode - Lagano,veoma mirno (нем. langsam, sehr gemanlich). Prvi stav je u pravom smislu te reči početak svega i uvod u Malerovo simfonijsko stvaralaštvo. Najpre nastupaju flažoleti gudača, koji dočaravaju tišinu rane zore, na koje kao harmonsku osnovu flaute ispuštaju svoje pastoralne signale, a trube avetinjske fanfare. Sve to nabujava do lapidarnog prikaza rađanja sunca, koje se u nekim interpretacijama ponavlja. Onda violončela, flauta, oboa, harfe i rogovi donose motiv preuzet i druge pesme ciklusa Pesme Dečaka Lutalice, sa kojim je Simfonija u celini veoma srodna. Sve to ponovo nabujava i uliva se u burnu završnicu. Stav u celini protiče u atmosferi napetosti i iščekivanja.
- Drugi stav je skerco:Silovito, ali ne brzo (нем. kraftig bewegt, doch nicht zu schnell). U osnovi ovog burnog stava leži jedan lendler u narodnom duhu, a središnji trio odiše nekom pevljivom sladunjavošću.
- Treći stav je mistični: Svečano i skormno, ali bez uzbuđivanja(нем. feierlich und gemessen, ohne yu schleppen). Počinje ga kanon na narodnu pesmu Frer Žak koji od timpana i violončela, nabujava do celog orkestra i splasne. U središnjem delu stava, donose se igrački motivi u narodnom duhu i mistični marš iz četvrte pesme ciklusa Pesme dečaka lutalice. Na kraju stava, ponavlja se kanon Frer Žak, ali sada ponešto slobodno.
- Finalni četvrti stav iz pakla u raj: - Burno,uzbuđeno i veoma divlje (нем. sturmisch bewegt, mit grosser wildheit) , nadovezuje se direktno, bez pauze i kolosalnih je dimenzija (traje 20 minuta). Počinje silovito, u izrazitoj snazi svih instrumenata, na koju se nadovezuje jedna mirna kantilena u violinama. Nastupaju i motivi iz prvog stava (uvodni flažoleti i snažna završnica), pa finale dobija karakter korala. Pri kraju, kao da Simfonija zamire, ali tada nastupa obrt: završnica je snažna, masivna, briljantna (izvođači na rogovima se širom otvaraju, ustajući sa svojih mesta).
[уреди] Zaključak
Malerova Prva Simfonija, svojom blještavošću i lepotom tonskih boja, postala je svojevrsni udžbenik instrumentacije i njene briljantnosti.
