Simfonija broj 5. Cis - moll (Gustav Maler)

Из пројекта Википедија

Садржај

1 SIMFONIJA broj 5. cis - moll
2 Opšti pogled
3 Karakteristike
4 Izvođači

[уреди] SIMFONIJA broj 5. cis - moll

Peta Simfonija, prva je Malerova simfonija iz njegovog središnjeg, zrelog simfonijskog perioda, koga će zatim činiti Šesta, TRAGIČNA i Sedma, PESMA NOĆI. Ima sličnu formalnu strukturu (pet stavova) sa Sedmom, obrazujući sa njom bočne delove simfonijske trilogije, dok tako Šesta postaje njen središnji, najdramatičniji deo. I sve tri simfonije su čisto instrumentalne, sa pravom tako obrazujući zrelu Malerovu simfonijsku trilogiju.

[уреди] Opšti pogled

Malerova Peta Simfonija je nastala tokom 1901. i 1902. godine. Sledeće, 1903. i premijerno je izvedena u Beču. Sadrži pet stavova, razvrstanih u tri dela, međusobno srodna po tematskom materijalu. Prvi deo obrazju prvi i drugi stav, treći stav je drugi deo, dok četvrti i peti stav čine treći deo. Simfonija ukupno traje 1 sat i 10 minuta. Orkestarski sastav je vrlo raskošan i obiluje snažnim zvučnim nabojima, posebno među duvačima i udaraljkama.

[уреди] Karakteristike

Prvi stav je POSMRTNI MARŠ sa uputstvom: IN GEMESSENEM SCHRITT, STRENG, WIE EIN KONDUKT (U umerenom pokretu, strogo kao predvodnik). To je jedan buntovan stav, koji kao da pripoveda o mraku života, a unutar marševske tematike, pojavljuju se i svetlija mesta, kao da ukazuju na to da se život može osvetliti svetlošću vere. Drugi stav je STURMISCH BEWEGT, MIT GROSSTER VEHEMENZ (Silovito, sa najvećom žestinom). U jednom burnom pokretu, stav dalje razvija posmrtni marš, dajući mu još ozlojeđeniji i snažniji tok.

Treći stav je SKERCO: KRAFTIG, NICHT ZU SCHNELL (Snažno, ali ne brzo). Treći stav je najopsežniji deo Simfonije i ovaj skerco (koji ima malo zajedničkog sa svojom vrstom), ima čak dva trija - u šemi A-B-A-C-A-B-A. Završetak stava je posebno snažan, buran, dramatičan.

Upravo je četvrti stav, ADAGIETTO - SEHR LANGSAM (Veoma lagano), najpopularniji deo Simfonije, izvodeći se često kao zaseban koncertni komad. Izvode ga samo harfa i gudački ansambl, u jednom prisnom raspoloženju. Njegova zvučna izmaglica, njegova izrazita tonska rafiniranost i raspevanost, njegova bujnost melodije naspuprot značajno ugušenom ritmičkom pokretu, postaju sušta suprotnost tematici okolnih stavova, predstavljajući trenutke muzičkog predaha. To je u pravom smislu te reči, muzika iz snova, snova o nekadašnjoj životnoj sreći. Maler je ovaj stav napisao pod uticajem emocija, nastalih njegovim venčanjem sa Almom Šindler, u vreme rada na ovoj Simfoniji. Stav se mora izvoditi izrazito perfektno, tonski savršeno izvajano. Odmah iza ovog svojevrsnog intimnog predaha, sledi peti stav, RONDO - FINALE, ritmički burnog, igračkog pokreta, u stilu ronda. U takvom pokretu, koji ponovo opominje na mrak postojanja i potrebu njegovog prevazilaženja, ovaj Rondo i okončava Simfoniju.