Simfonija broj 6. a - moll (Gustav Maler)

Из пројекта Википедија

Садржај

1 SIMFONIJA broj 6. a - moll, ’’TRAGIČNA’’
2 Opšti pogled
3 Zvučne karakteristike
4 Dirigentski izazov
5 Izvođači

[уреди] SIMFONIJA broj 6. a - moll, ’’TRAGIČNA’’

[уреди] Opšti pogled

Kolosalna Malerova, Šesta Simfonija, nastala je tokom 1903. i 1904. godine, a 1906. godine je pod dirigentskom palicom kompozitora premijerno izvedena u Beču. Rad na njoj i premijerno izvođenje dogodili su se ubrzo nakon što je premijerno izvedena veoma potresna kantata za mecosopran (ili bariton) i orkestar Pesme umrloj deci, što se tematski oseća u trećem stavu. Zbog toga je Simfonija i nazvana Tragičnom iako se sam Maler, bar sudeći po svim raspoloživim zvaničnim podacima, nikada sa tim nazivom nije složio. A Simfonija ima u svim ostalim stavovima odlučne marševske teme, koje mnogo i ne opravdavaju njen naziv. Koncipirana je u četiri klasična, ali kolosalna stava, čisto je instrumentalna i trajanja je 1 sat i 27 minuta. Najduža je Malerova simfonija posle Treće, a središnja je u Malerovoj zreloj instrumentalnoj trilogiji, čije bočne delove čine petostavačne i strukturalno slične, Peta i Sedma Simfonija.

[уреди] Zvučne karakteristike

Prvi stav je Allegro energico. Odmah na početku pleni odlučna marševska prva tema, koja postaje i osnova ovog kolosalnog sonatnog stava, svog u žustrom marševskom pokretu. Imponuje tamniji središnji deo. Drugi stav je Skerco, sa oznakom Wuchtig. U klasičnoj trodelnoj A-B-A šemi, žustar pokret se nastavlja, samo sada u tamnijim tonovima. A onda, treći stav, Andante moderato, sa reminiscencijama na Pesme umrloj deci. Finalni stav je i najduži deo Simfonije, traje 30 minuta i najpre ga počinje uvodni Largo, kao prelaz iz trećeg stava, a zatim sledi burni, marševski Allegro moderato, koji u dva navrata postupno nabujava, dostiže kulminaciju na snažnom udaru timpana i velikog bubnja, a na kraju, u kodi, doživljava se jedan bolni prolom i iznenadno stišavanje koje okončava Simfoniju.

[уреди] Dirigentski izazov

Za autentično izvođenje ovog dela, potrebni su kako povećan broj proba, tako i posebna izvajanost zvuka u harmonskom pogledu i u svim dinamičkim momentima, od tihog pijanisima do snažnog fortisima. Samo dirigent snažnog talenta i velikog iskustva, radeći sa masivnim i dobro uvežbanim orkestrom, može ovo delo efektno i na pravi način izvesti.