Abdulvehab Ilhamija

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije

Abdulvehab Ilhamija Žepčevi (1773-1821) rođen je 1773. godine u Žepču. Jedan je od rijetkih koji je u onom vremenu pisao na bosanskom jeziku. Ono po čemu je bio i ostao prepoznatljiv jeste njegova pjesma (kasida) Čudan zeman nastade . Bio je sufija, šejh, odlikovao se pobožnošću i ispravnim životom, uzor svog vremena. Zbog već naveden pjesme je došao u sukob sa tadašnjim vezirom Dželaludin-pašom (Dželalijom). Upravo ova kasida je bila razlog njegovog pogubljenja 1821. godine u Travniku. školovao se ne samo u Bosni nego i van nje širom Osmanskog carstva. Osnovno obrazovanje stiče pred Abdullah-ef- Karahodžom, muderisom iz Žepča. Nakon toga odlazi u Tešanj na daljnje školovanje i tamo dobiva idžazetnamu (diplomu)iz područja zanosti fikha, hadisa i tefsira. Osim na bosanskom pisao je i na turskom i nešto malo na arapskom jeziku. Poezija mu je uglavnom sufijska, mistička. On je jedan od mnogih pisaca koje je riječ, ali istinita i pravedna riječ, koštala života.

[uredi] Čudan zeman nastade

Čudan zeman nastade,

sve zlikovac postade,

din-dušmanin ustade;

šta se hoće zaboga?

Već takata nestade,

zlo nam svako postade,

dobrih ljudi nestade;

šta se hoće zaboga?

Ne ugledaju u ćitab,

ne uzimaju hič-dževab,

niti misle na hesab;

šta se hoće zaboga?

Ovo trpit’ – teška muka,

a još više turska bruka,

munafika stoji huka;

šta se hoće zaboga?

Turčin nema amela,

krivda pravdu zamela,

pa se pravda omela;

šta se hoće zaboga?

Nasta čudna ulema,

jer ne čine amela,

od njih jedna proloma;

šta se hoće zaboga?

Ulemskoga sada hala,

zalud njima gdjegod hvala,

vrat slomiše porad mala;

šta se hoće zaboga?

Nije kader biti imam,

a kaže se potamam,

jordam čini k’o šeh-islam;

šta se hoće zaboga?

Svi veziri pravo sude,

pa i paši dobro bude,

al’ murtati krivo gude;

teška muka, zaboga.

I kod paša ima ljudi,

Ko je dobar vrlo hudi,

kad je više zlijeh ljudi;

niko ne zna do Boga!