Razgovor:Gravitacija
Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Kvantna teorija gravitacije Kako kombinovati teoriju relativnosti i kvantnu mehaniku u jednu ujedinjenu teoriju? Prvi korak je pokusaj da se preispitaju pretpostavke obe teorije predlazuci malo drukciju sliku o velikom prasku. Sta ako se veliki prasak jos uvek odvija? Singularnost na pocetku univerzuma je bazirana na pretpostavci da je vecina mase svemira bila na jednom mestu. Posto je ovo poseban trenutak u zivotnom ciklusu svemira, materija je u svom najspecificnijem obliku (kada je koncentracija najveca moguca). U jednom trenutku kada pojava koja je izazvala ovo stanje materije ne moze vise biti uzrok daljeg sabijanja (singularnost na kraju univrezuma), sa povrsine tog nezamislivo velikog i crnog tela krajnje gustine, male elementarne cestice univerzuma pocinju da se odvajaju (Ajnstajn ih je opisao kao prvobitnu materiju, velicine 10^-35 i 10^-43 sekundi posle pocetka sirenja). Sa citave povrsine cestice su se pocele radijalno odvajati trazeci da poprime svoj normalni oblik, sa velikom brzinom, gusto pakovane, koristeci najkraci moguci put dalje od centra. Posto vece koncentracije gusto pakovane materije nisu istovremeno stigle na mesto skupljanja, vec su neprekidno dolazile iz suprotnih smerova i sudarale se, izazvale su vrtlozenje elementarnih cestica. Jednom uspostavljen vrtlog bio bi odrzavan prilivom dodatnih cestica iz centra. Posto u svemiru nema rupe u koju bi odlazile cestice u centru, one bi se ponovo pocele sabijati. Sto veci vrtlog to je veca i koncentracija elementarnih cestica povecavajuci se prema centru vrtloga. Najmanji vrtlog kojeg mi danas detektujemo bi bio elektron jednog atoma vodonika. Precnik vrtloga atoma vodonika je dovoljno veliki da sadrzi jos jedan mnogo manji, vrtlog elektrona. Koncentracija cestica na ivici vrtloga elektrona i koncetracija cestica u toj orbiti atoma su jednake. Isto pravilo vazi i za koncentraciju cestica na ivici vrtloga atoma i na tom mestu u vrtlogu molekula. Mogucnost prihvatanja i sabijanja dodatnih cestica u centru je neogranicena i direktno zavisi od koncentracije na ivici vrtloga bilo kog nivoa. Kako se koncentracija elementarnih cestica u centru povecava ukupna masa vrtloga atoma vodonika se povecava i on postaje atom sa vecom atomskom tezinom koji prepoznajemo kao helijum. Pretpostavimo da povecanje koncentracije nije kvantno nego linearno, i da atomi odredjenih elemenata nemaju precizno definisanu masu, nego se ona krece izmedju granicnih vrednosti koncentracija cestica susednih elemenata. Kada se vrtlog poveca toliko da prihvati ceo atom ili vise njih, onda ga prepoznajemo kao molekul. Njegovo dalje povecanje ukljucuje vise molekula kada postaje ono sto nazivamo materijom, i mozemo da je vidimo i dodirnemo. Vrtlozi molekula obicno sadrze atome razlicitih koncentracija elementarnih cestica. Proces se nastavlja i formira tela koja poznajemo: zvezde, galaksije, univerzum… Moguce je pretpostaviti da privlacna sila koja potice od jezgra atoma u stvari i ne postoji, kao sto ne postoji ni privlacna sila elektrona i njegovo naelektrisanje. Jedina stvar koja postoji je pritisak na ivice svakog vrtloga, svakog nivoa, koja je inicirana na pocetku univerzuma i odrzavana se do danas, dokle god je koncentracija koja dolazi iz centra svemira dovoljna da odrzava rezultujuci proces. Pretpostavljajuci da je proces razlaganja materije najvece koncentracije u centru univerzuma jos uvek aktivan, rezultat je sirenje univerzuma do trenutka kada kolicina elementarnih cestica nece biti dovoljna da odrzi sirenje. Gravitacija je posledica spoljnog potiskivanja. Ajnstajnov zakrivljeni prostor u tom slucaju ne postoji. Crne rupe koje gutaju masu i prosledjuju je negde drugde takodje nepostoje. Postoji samo prostor ispunjen razlicitim koncentracijama elementarnh cestica. U stvari nas poznati univerzum se ponasa kao oscilator, nema sile koja je posebno privlacna. Tacnije ne postoji u nasem svijetu nijedna sila koja djeluje privlacno. Sve sto je opisano na ovom papiru je uzrokovano odredjenim uslovima citavog univerzuma. Ono sto danas zovemo gravitaciono polje, je u stvari vrtlog i nedostajuci element u Njutnovoj postavci. Prema tome, graviaciono polje je odnos elementarnih cestica odredjenih brzina na ivici i nekih drugih koncentracija elementarnih cestica unutar vrtloga, koje imaju sporiju brzinu (delujuci skoro kao barijera). Stoga gravitacija je odnos brzina elementarnih cestica vecih vrtloga i manjih vrtloga, gde ce sporije elementarne cestice u centru imati svoj rezultujuci pravac (sferu) prema centru veceg vrtloga. Vazno je napomenuti da cestice mogu uci u vrtlog samo ako imaju sve neophodne uslove: odgovarajucu koncentraciju, prihvatnu brzinu i prihvatni ugao. Ako im nedostaje bilo koji od ovih elemenata one nece uticati na vrtlog nego ce nastaviti put dok uslovi ne budu ispunjeni.
